U Banatskom Dvoru gasa ima za 35 odsto godišnjih potreba Srbije

Po njihovim rečima, sadašnja izgradnja gasovoda kroz Srbiju za ruski gas, kako ga neki zovu „Balkanski tok”, u okviru „Turskog toka”, predstavlja nastavak realizacije tog sporazuma.

Generalni sekretar Nacionalnog naftnog komiteta Srbije Goran Radosavljević je objasnio da sporazum ima tri komponente: jedna je bila izgadnja gasovoda „Južni tok”, zatim privatizacija NIS-a i izgradnja gasnog skladišta.

Projekat izgradnje „Južnog toka” je obustavljen iz objektivnih razloga, koji nisu imali direktno veze sa Srbijom već s Bugarskom, naveo je Radosavljević.

Kako dodaje, druge dve komponente su realizovane, a najvažnija je možda skladište prirodnog gasa u Banatskom Dvoru, koje sada može zadovoljiti oko 35 odsto godišnje potrošnje gasa čitave Srbije, što je značajan resurs.

Podsetio je na to da to podzemno skladište može primiti oko 450 milijardi kubnih metara gasa i da se planira njegovo proširenje.

Dodao je da je na neki način gradnja gasovoda u Srbiji koji se naziva „Turski tok” nastavak realizacije energetskog sporazuma s Rusijom. Radosavljević smatra da je i taj projekat još pod znakom pitanja, pre svega, zbog Bugarske, ali je izrazio očekivanje da će taj gasovod biti realizovan.

Ako se realizuje, na neki način će zadovoljiti i taj prvi deo gasnog sporazuma s Rusijom koji se tiče gasovoda, pod malo drugačijim finansijskim uslovima. Nadam se da će Srbija dobiti taj gasovod. Tako da možemo reći da će sve tri komponente sporazuma biti ispunjene, zaključio je Radosavljević.

Stručnjak za energetiku Jelica Putniković kaže da je energetski sporazum s Rusijom već godinama predmet napada „uglavnom od političara, od kojih je većina u vlasti bila u vreme kada je’Naftna industrija Srbije’ prodavana ’Gaspromu’ i pravljen međudržavni sporazum s Ruskom Federacijom”. Kako je rekla, oni su učestvovali i u donošenju zakona kojim je definisana rudna renta, ne samo za sirovu naftu i prirodni gas, kao i propisa po kojima se kontroliše eksploatacija prirodnih bogatstava.

Zanimljivo je da kritičari Energetskog sporazuma s Rusijom i toga što već nije izgrađen gasovod „Južni tok” ne pominju da je proletos „Gastrans” – mešovita firma „Gasproma” i „Srbijagasa” – započela gradnju magistralnog gasovoda od granice s Bugarskom kod Zaječara do mađarske granice, kojim će ruski gas iz „Turskog toka” preko Bugarske stizati u Srbiju i biti transportovan dalje ka evropskim potrošačima, kazala je ona.

Kada je reč o privatizaciji NIS-a od „Gaspromnjefta”, Radosavljević ističe da je to preduzeće od gubitaša postalo jedno od najuspešnijih u regionu i ima nekoliko milijardi evra investicija. Kako kaže, uprkos tome što neki osporavaju tu privatizaciju i postavljaju pitanje da li se za NIS moglo dobiti više, NIS je sada savremeno i profitabilno preduzeće.

Jasno je da je sporazum s Rusijom imao određene koristi za Srbiju i da te koristi još uvek postoje, objasnio je Radosavljević.

Kritičari energetskog sporazuma, dodaje, ne komentarišu ni to što je NIS-ova rafinerija nafte u Pančevu među najmodernijim u Evropi.

Ne komentarišu ni to što NIS proizvodi i izvozi gorivo na evropsko tržište i što se ta kompanija pozicionirala na okolnim tržištima: u Republici Srpskoj, Bugarskoj i Rumuniji, gde su im konkurencija mađarski MOL – odnosno INA, austrijski OMV, ruski „Lukoil” i slovenački „Petrol”. Već u susednoj Hrvatskoj ne mogu se pohvaliti takvim statusom svojih rafinerija jer mađarski MOL u svojim strateškim planovima nije Inine rafinerije u Rijeci i Sisku odredio za tržišnu utakmicu, poručila je Putniković.

E. N. D.