Porodica Vozar iz Kisača već 30 godina bavi se organskom proizvodnjom povrća

On se od malih nogu bavi tom delatnošću, dok mu je trgovina u krvi zbog oca koji je bio trgovac i koji je, zajedno sa svojom suprugom, davne 1987. godine ostavio posao i kod kuće počeo proizvodnju povrća. Prvobitni cilj Vladimirovih roditelja je bio proizvodnja neobičnog povrća te su u bivšoj Jugoslaviji, kako on ističe, prvi proizvodili brokoli.

– Blitva se do tada nije gajila, mi smo je uveli u bojama, a imali smo i kelj pupčar, šargarepe i još mnogo toga što su ljudi rado kupovali – kazao je Vozar. – Organskom proizvodnjom počeli smo da se bavimo 1990. godine. To je bio izazov za našu porodicu, ali odlučili smo da probamo. Svest o organskim proizvodima danas je razvijena, ali mnogo ljudi još ne veruje u to. Iako neki Kisačani još uvek misle da to neće zaživeti, mi, evo, već 30 godina i dalje postojimo.

Da bi se edukovao, usavršio i poboljšao način proizvodnje i kvalitet povrća, Vladimir godinama ide na seminare i sajmove i redovno se savetuje

s profesorima Novosadskog univerziteta. Brojna iskustva sluša na seminarima koji se održavaju u Mađarskoj, Austriji i Italiji. Ipak, posle 30 godina iskustva, Vladimira Vozara zovu da govori na predavanjima, a za naš list ističe da je iskustvo i poznavanje biljaka neophodno da bi plodovi dobro rodili.

– Sada mnogo više znamo o zaštiti i samoj proizvodnji nego kada smo počinjali, ali devedesetih godina je bilo lakše zbog prirodnih uslova – naveo je Vozar. – Tada nije bilo toliko ambrozije i raznih bolesti, a sada su vremenske promene velike, a biljke ih i te kako osete. Na to se pogotovo mora paziti. Mora se mnogo raditi, paziti i ulaganja su veoma velika, a ne može se reći da je organsko povrće skupo jer često imamo akciju tokom koje prodajemo salatu po 25 dinara, dok komercijalna košta oko 50.

Mali je broj Kisačana koji dolaze da kupe organske proizvode kod porodice Vozar, a veliku ponudu dobili su 2005. godine, kada su započeli saradnju s „Univereksportom”. Ta saradnja je ujedno bila i povod za pravljenje sertifikata. Tokom duge tradicije poslovanja, Vladimir je radio i s drugim ozbiljnim saradnicima, dok mu je, kako kaže, sjajno išlo i na pijacama. Trenutno saradđuju samo s „Univereksportom”, što je, kako navodi, dovoljno veliki posao, a najveći problem je nedostatak radne snage.

– Čak 80 vrsta salata smo imali devedesetih godina kada smo sami ukrštali vrste da bismo dobili ono što drugi nemaju, a danas to sve sabijamo u nekoliko najtraženijih kultura, za koje je potrebno što manje radne snage jer nema ko da radi – zaključio je Vozar. – Pola sela je otišlo u Slovačku i žao mi je što je tako jer dobre uslove za rad imaju i ovde, ali neće da rade. I kod mene mogu biti prijavljeni, ali dobro, znam da nije problem samo u tome.

Porodica Vozar ima oko deset zaposlenih radnika i pet studenata koji svake godine dolaze da bi zaradili yeparac, što, kako Vozar kaže, dobro dođe i jednoj i drugoj strani. On navodi da rade i tri žene od 70 godina, bez kojih često ništa ne bi moglo funkcionisati. Iako se zbog nedostatka radne snage dešava da neki poslovi ni ne stignu da se obave, porodica Vozar nastavlja da svojim radom, trudom i znanjem gradi priču vrednu pomena.

K. Ivković Ivandekić

Projekat „Prigradska naselja – od osnivanja do budućnosti” sufinansirao je Grad Novi Sad, a stavovi izneti u podržanom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio novac.