Ruski Krstur ima veliki turistički potencijal

Za sada Krstur obilaze pojednici koje na prvi pogled privuče naziv sela jer stranci slabije upućeni u raznolikost vojvođanskog podnevlja misli odvedu ka Rusiju, čim čuju da je prva reč u nazivu sela ruski.

Međutim kada čuju istoriju mesta priča im postane interesantna zbog istrajnosti Rusina – naroda bez matične države da očuva jezik, istoriju i običaje, i onda potekne ideja da bi Krstur mogao biti interesantan kao destinacija da se turistima predstavi sve o Rusinima.

Predsednica Turističkog udruženja Ruski Krstur Ljubica Njaradi kaže da su im lane stigli u punom autobusu gosti iz Slovenije, pa su uz pomoć žena iz sela predstavili i nacionalnu kuhinju od kojih se izdvajaju jela: testo sa kupusom – kapuščanjik, beljuš - lepinja sa slanim sirom i jajima, sirec – sir od mleka i jaja…

Osim dobre volje i bogatog kulturnog nasleđa, kaže, nedostaju im smeštajni kapaciteti, ali bi i to vremenom moglo da se reši ukoliko bi žitelji počeli vrata porodičnih kuća da otvaraju turistima na konak.

U selu je, priča, zgrada nekadašnje osnovne škole odavno pretvorena u muzej. Škola je osobena u pogledu arhitekture jer je u ravnici izgrađena u planinskom stilu, što mestu daje posebno obeležje.

- Objekat je izgrađen zamenom planova izgradnje. Istovremeno Rusini sa Karpata i Rusini iz Vojvodine, tražili su plan za školu i došlo je do zamene planova, pa je izgrađen objekat u Krsturu u planinskom stilu što nije kakakteristično za ravnicu zbog ravnog krova, ali takva arhitektura u niziji deluje predivno – kaže predsednica Turističkog udruženja Ruski Krstur. - Dobili smo tako predivan zamak iz 1913. godine gde se sada nalazi muzjeska zbirka, pa su po sobama raspoređene starine, imamo predmete iz nekadašnjih rusinskih kuća, sobu starih zanata, prostor namenjen za dokumenta iz istorije razvoja jezika i obrazovanja .Tu se nalazi i sedište Nacionalnog saveta Rusina i Nacionalna bibliotečka zbirka, a jedan deo zbirke čini likovna kolonija.

U tom objektu organizovali su lane, a i ove godine “Noć muzeja” povezali se sa Narodnim muzejem u Beogradu i posle prvog pokušaja, kada je muzej posetilo oko 300 žitelja sela, videlo se da izložba i u Krsturu ima perspektive.

- U Beogradu su prepoznali rezultate prve izložbe i zvali nas na medijsku promociju gde sam predstavila šta smo odradili prvi put, i tako ujedno predstavili i rusinsku kulturu. Ove godine smo se još bolje organizovali, i to je bio povod da se Krstur nađe na turističkoj mapi Srbije, što bi trebalo, bar se tome nadamo, da selo vremenom postane srpska destinacija za predstavljanje Rusina kao nacionalne zajednice u zemlji, i ujedno podstakne i razvoj turizma, u prvom redu verskog – kaže predsednica Turističkog udruženja Ruski Krstur.

Sedište grkokatolika u Srbiji

Osim što je nacionalno i kulturno, Ruski Krstur je i duhovno sedište Rusina u Srbiji, odnosno sedište grkokatoličke Eparhije svetog Nikole. Ponuda bi, ističe Ljubica Njaradi, mogla da obuhvati posetu grkokatoličke Katedralne crkve svetog Nikole u centru sela, zatim crkvice na svetilištu –“Vodice”, posvećene Bogorodici, koja se nalazi u ataru nedaleko od sela, što bi trebalo da bude interesantno svim hrišćanima. U ambijentu neposredne blizine crkvice već su bili dečji kampovi. Okolina je okružena tišinom, koju krasi drvored duž tri kilometra asfaltiranog puta.

- Imamo jednu od najstarijih kuća u selu, nabijaču, čija je gradnja karakteristična jer nema prozora sa ulice i na njoj je lane obnovljen trščani krov. Imamo protočni bazen na kanalu DTD otvorenog tipa sa uređenom okoline gde radi rekreacije dolaze iz drugih sela. Pre nekoliko godina tu je bio održan Međunarodni volonterski kamp. Postoji teren za odbojku na pesku, ima klupe, redovno se uređuje travnata površina, ribari imaju letkovac sa mogućnostima da kuvaju, u blizini je šumica što pruža sliku idealnu za odmor i rekreaciju – navela je Ljubica Njaradi.

Zorka Delić