Ugrožena vrsta papagaja - dugovečni kakapo: Namćoraste starkelje žive pod kamerama

Ovo je jedina vrsta papagaja na svetu koja ne može da leti i važe za najteže jer su teški od dva do četiri kilograma, a dugi su oko 60 centimetara. Biljojedi su, hrane se i semenjem i voćem, pa i smolom sa drveća.

Ovo je verovatno jedna od ptica koja najduže živi, prosečna dužina života im je 95 godina, a maksimalna 120 godina.

Kakapo je jedina vrsta roda Strigops. Ima zelenožuto perje sa malim pegama i pernate diskove oko očiju, nalik sovama. Odlikuje ih veliki sivi kljun, kratke noge i velika stopala, relativno kratka krila i rep.

Ova vrsta važi za kritično ugroženu, a pre deset godina evidentirano je samo 125 jedinki od kojih je većina imala i ime.

Predak kakapoa i roda Nestor je izlovan od ostalih papagaja kada se Novi Zeland odvojio od Gondvane pre više desetina miliona godina. Kakapo se takođe odvojio od roda Nestor. Kako nije imao opasnost od predatora na ostrvu izgubio je moć letenja.

Nakon kolonizacije na ostrvo su stigli i predatori- mačke i pacovi, te je većina kakapoa izumrla. Na očuvanje vrste pažnja je počela da se obraća 1890-tih, a od 2009.godine, kakapoi žive na dva ostrva bez predatora.

Prema pisanju Bi-bi-sija, najteži papagaj na svetu je imao najbolju godinu kad je reč o parenju. Danas je ostalo svega 147 jedinki, što znači da se situacija popravila u odnosu na pre 10 godina, ali je ta cifra i dalje jako mala.

Novozelandski odsek za očuvanje je rekao da je novorođenih papagaja ove vrste duplo više nego 2016.godine.

Sedamdesetih se mislilo da su kakapoi izumrli, ipak pronađeni su na ostrvu Stjuart i do 1977. godine verovalo se da ima 18 jedinki i od tada se Instut potrudio da se njihova vrsta proširi.

Ipak pošto je njihovo omiljeno voće rodilo ove godine rimu drveće ove godine zbog promene klime, sa toliko voća ženke kakapoa su se parile ranije i legle više jaja nego obično.

Ove godine rođeno je 76 ptica, od kojih se očekuje da će 60 dostići odraslu dob, što je dobra vest za kakapoe.

Novorođeni kakapoi odrastaju u sigurnoj ustanovi i kada bude vreme biće vraćeni u divljinu sa uređajem za lokaciju.

U svakom gnezdu postavljene su kamere i senzori i o vrsti se brinu naučnici.

Naučnici kažu da nemaju mnogo privatnosti iz tog razloga, ali da je to jedini način da vrsta opstane.

To je najpraćenija vrsta na Novom Zelandu, a možda i na celom svetu. Da bi se podigla svest o važnosti očuvanja vrste, Institut koji brine o papagajima organizovao je posete papagajima uz vodiča.

Reakcije ljudi su uvek sjajne, ističu naučnici, jer se ptice ponašaju više kao ljudi, nego papagaji.

-Izgledaju kao namćorasti stariji ljudi i svi imaju različite karaktere- napominje doktor Digbi koji je zadužen za papagaje.

Njihov cilj je da populacija dostigne cifru od minimum 500 jedinki i da svako dete koje će se roditi zna šta je kakapo, isto kao lav ili slon.

M. Stakić