Šetnja kroz nasleđe Sremskih Karlovaca

U to, po svemu neobično putešestvije kroz nasleđe i duh prošlih vremena, povelo ih je Društvo za negovanje tradicija i razvoj Sremskih Karlovaca, koje se, inače, bavi čuvanjem bogate kulturne baštine te varoši na različite načine, ali ovog puta je to učinilo potpuno drugačije – kroz prikaz dveju starih građanskih kuća i priču njihovih sadašnjih vlasnika o nekadašnjem životu u njima, nazvavši ga „Moja karlovačka priča”.

Kako je u subotu, vodeći učesnike, napomenula moderatorka šetnje dr Gordana Petković, namera Društva je da prikaže posetiocima Karlovaca ono što prilikom standardnih obilazaka tog mesta ne mogu videti, a reč je zaista o ogromnom bogatstvu u kulturološkom smislu.

Prva tačka subotnje šetnje bila je kuća Maširevića u Sabovoj ulici 6, gde je mnogobrojne goste dočekala Jasna Atanacković sa svojim sinom, snahom i unucima i otvorila vrata svog doma koji u gotovo nezimenjenom izdanju svojim nameštajem i molerajem s kraja 19. veka dočarava duh tog doba. Izraziti predstavnik te porodice bio je protojerej Ivan Maširević (1871–1912), autor mnogobrojnih knjiga i tekstova u časopisima iz oblasti teologije i pčelarstva i predavač pčelarstva na katedri u Karlovačkoj bogosloviji, upravnik đačkog doma „Konvikt”, otac šestoro dece... Učesnici šetnje mogli su u subotu videti njegove lične predmete – kamilavku, šešir, pisaći sto, dela koja je izdao, uključujući i list namenjen učenicima „Đački prijatelj” čiji je vlasnik i urednik bio, zatim nešto od njegove prepiske, mnoštvo fotografija, venčani poklon patrijarha Georgija Brankovića, ali i salon s klavirom i druge delove kuće u kojima je porodica provodila vreme.

– Zbog dedine prerane smrti, a umro je u 41. godini, moja baka, koju smo zvali májka – s posebnim akcentom – stvorila je kult njegove ličnosti – rekla je Jasna Atanacković. – Postojao je orman u koji je smestila njegove stvari i koji se nije smeo dirati. Tek sticajem okolnosti, posle dugo vremena, zbog izvesnih radova, morala sam da ga otvorim i još uvek traje upoznavanje s njegovom ličnošću kroz te predmete i štiva koja su bila u njemu.

Ispričala je Jasna Atanacković i kako se živelo u njenom domu – kako se sedelo za stolom, obedovalo, koristio escajg, i kako su se vaspitavala deca, na kojim vrednostima se insistiralo, a koje su danas zaboravljene. Osim šanse da saznaju šta je jedan Karlovčanin na prelazu iz 19. u 20. vek za 40 godina sve stvorio, učesnici šetnje mogli su se na Jasninom primeru uveriti i u to kako se porodično nasleđe neguje i čuva.

U kući koja je pripadala porodici Auer, u Mitroplita Stratimirovića 76, koja je dala jednog javnog beležnika, advokata, ministra u jugoslovenskim vladama Ljudevita Auera, a sada je njena vlasnica Biljana Đorevska, posetioce je dočekao nesvakidašnji prizor. Sadašnja vlasnica otvorila je vrata sobička u kojem je deo svojih školskih dana proveo pesnik Branko Radičević, zahvaljujući poznanstvu dede Ljudevita Auera i Brankovog oca. Nakon kupovine kuće 2002, na kojoj stoji tabla s podacima da je u njoj stanovao čuveni pesnik, Biljana je istražila njen istorijat i postarala se da joj zadrži autentičnost, unoseći predmete iz tog doba.

U podrumu, za koji je kazala da je, osim činjenice da je Branko stanovao u toj kući, bio razlog što se odlučila za nju, svoje sećanje na Ljudevita Auera, detinjstvo i Sremske Karlovce iz tog vremena podelila je sa svima, njegova unuka Ljubica Bastić koja živi u Beogradu.

Prepuni utisaka, posetioci, koju su u pčelarskoj kući Maširevića posluženi medenjacima, a u nekadašnjoj Auerovoj kuglofom i bermetom, za koji postoje podaci da su ga vlasnici pili uz višesatne partije karata kada se pričalo isključivo na latinskom jeziku, šetnju su završili u karlovačkom muzeju gde su sumirali doživljeno.

Sledeća šetnja zakazana je za 14. septembar, a poslednja za 18. oktobar.

Z. Milosavljević