Promocija knjige u Muzeju Vojvodine: Bunjevci – „Na prilomu vikova”
U veoma složenim uslovima razvijala se bunjevačka nacija. Kakvi su putevi razvoja bili, kakvi su danas i kakva je njihova budućnost pitanja su na koja se pokušalo odgovoriti u knjizi “Na prilomu vikova – studija o Bunjevcima”, čija je promocija održana juče u Muzeju Vojvodine.
Autori knjige su: Aleksandar Raič, Suzana Kujunyić Ostojić i Zvonko Stantić, a njihovo zajedničko polazište je činjenica da su Bunjevci autohtoni nacionalni etnicitet, odnosno narod, koji je nastajao uporedo sa osnivanjem tri nacije i država Srba, Hrvata i Mađara.
- Izuzetno vredan Nacionalni savet bunjevačke nacionalne manjine u Srbiji pokušava da što više naučno valorizuje svoju prošlost i identitet Bunjevaca u različitim aspektima – istakao je direktor Muzeja Vojvodine dr Drago Njegovan. – Bunjevci su imali jednu istorijsku nesreću da u nekadašnjoj Jugoslaviji budu zabranjeni kao narod, što je 90-ih prevaziđeno, ali ne do kraja. Jedino u Srbiji imaju otvoren put za svoj razvoj. Smatram da država i njene institucije mogu više da doprinesu afirmaciji Bunjevaca i mi, kao Muzej Vojvodine, svakako u tome učestvujemo i učestvovaćemo i dalje.
U radovima se sa naučnog aspekta posmatra nacionalni identitet bunjevačke zajednice, kao i društveni faktori koji utiču na ovu manjinu.
- U knjizi sam se bavila identitetom Bunjevaca, na koji način mi vidimo sebe, na koji način nas vidi hrvatska, a na koji način srpska zajednica – navodi autorka knjige i predsednica Nacionalnog saveta bunjevačke nacionalne manjine dr Suzana Kujunyić Ostojić. – Identitet, književnost, savremenost, kultura jesu teme kojima sam se bavila i smatram da je to proučavanje ukazalo na zanimljive smerove daljih istraživanja. O onima koji su svesni svog identiteta nema se mnogo šta divanit’. Često me ljudi pitaju šta su Bunjevci. Oni su to, kao što Srbi jesu Srbi. Za Bunjevce je u svakom slučaju veliki uspeh to što su se do 21. veka uspeli očuvati, uspeh je što postojimo i borimo se za svoju posebnost i svoja prava.
Zadatak knjige je da odgovori na tezu da Bunjevci imaju budućnost, odnosno šansu za opstanak i razvoj. To je stanovište od kojeg polazi autor i urednik knjige prof. dr Aleksandar Raič.
- Istraživanje pokazuje veoma tešku istoriju Bunjevaca, koji su u nekoliko momenata gubili društvenu podršku, naročito 1945. godine – potvrđuje prof. dr Raič. – Podržavajući Srbiju, kao svoju maticu, postoji mogućnost da Bunjevci pronađu oslonac, međutim, postoji jedna specifičnost: Bunjevci su katolici, a karakteristika balkanskih nacija je izuzetno naglašen religijski momenat. Potrebno je pronaći rešenje kako da modernizuju svoju etničku kulturu i, ako Bunjevci uspeju da se evropeizuju, imamo šansu.
Knjiga je zbir različitih pristupa različitoj tematici.
- Pre svega, izučavao sam porodice koje su dale veliki značaj vojnoj istoriji Habzburške monarhije i naših krajeva – objasnio je politikolog i jedan od autora Zvonko Stantić. – S obzirom na to da je nedavno
proslavljena stogodišnjica Prisajedinjenja, pokušao sam, da kroz temu bunjevačkih porodičnih zadruga, pokažem da su Bunjevci imali ogromne posede zemljišta. Na Pariskoj konferenciji se potvrdilo da smo mi vlasnici te zemlje, kao i dokle se Srbija prostirala.
B. Pavković
Projekat „Tolerancija i raznolikost udružene u zajednički život Vojvodine” realizuje „Dnevnik” uz podršku Pokrajinskog sekretarijata za kulturu, javno informisanje i verske zajednice
