Život u Kovinu iz ugla košarkaškog trenera Branislava Markovića: Bolji dani ostali u prošlosti

Prema popisu iz 2011. godine u ovom gradiću živi nešto preko 13.000 stanovnika. Ova južnobanatska opština mahom je okrenuta ka obližnjem Pančevu, iako je Smederevo na svega 13 kilometara od Kovina.

O životu u ovom mestu nekad i sad sa setom se seća Kovinjanin Branislav Marković. Danas, uprkos penziji i dalje radi, ima svoju radnjicu u kojoj prodaje proizvode za kuću i hemiju. Njegov životni put opredelila je košarka, koju je trenirao, a zatim bio i trener 15 godina, da bi radio i u fabrici šećera, zatim kao komercijalista u ugostiteljsko-trgovinskoj firmi dok firma nije propala. Smatra da se nekad lepše živelo, a da je danas posao neophodan, jer od penzije se teško živi.

– Već sam držao prodavnicu nekih pet, šest godina, da bi to zatvorio, nekoliko godina nisam radio uopšte i sada 5,5 godina držim prodavnicu hemije – navodi Marković za “Dnevnik”.

On kaže da je Kovin nekada bio divan grad, a da su pre izgradnje Đerdapa postojale dve velike plaže na Dunavu na kojima se kupalo i do hiljadu i po ljudi, do dve hiljade ljudi.

– Imali smo nekad i dobre sportiste u Kovinu, košarkaški i rukometni klubovi su bili dobri, kao i ženski rukometni i košarkaški klubovi, pa fudbalski, sad je sve, kao i većina stvari na jako niskom nivou – tvrdi Marković. –Čuo sam pre neki dan na radiju, pa mi se dopalo, ovim prostorima su prolazile razne vojske, a narod je ostajao, sad je i narod otišao.

Nekada je Kovin imao najveće plate, tvrdi Marković, sada su negde pri dnu liste u odnosu na republički prosek.

– Kada je ugašena fabrika šećera pre 20 godina, otpušteni su radnici, 300 zaposlenih za stalno i 300 sezonaca, 600 ljudi je ostalo bez posla. Bila su i primanja veća, danas se sve ugasilo – tvrdi Marković. – Nekada je išao autobus, takozvani “bis” iz Kovina za Pančevo. Ujutru u pet sati samo vozi radnike po stotinak ljudi je radilo i to je bila redovna linija, vozila je radnike i iz Bavaništa. Rade i danas, ali ne znam u kolikoj meri. Na primer, Skorenovac, koje je bilo pretežno mađarsko selo, danas je pretežno prazno, pošto se pola ljudi odselilo u inostranstvo, ali je i iz Kovina mnogo ljudi otišlo, dosta i u poslednjih pet godina. Znam po svojoj prodavnici, koliko je ljudi prolazilo i dolazilo u radnju, sad tih ljudi nema nigde.

On kaže da kada je išao u Osnovnu školu “Đura Jakšić” njegova generacija je brojala pet odeljenja po 40 đaka i u drugoj školi “Jovan Jovanović Zmaj” isto toliko. Danas je situacija drugačija.

– Đaka danas ima više nego pre dve, tri ili pet godina, ali sigurno nema više nego u moje vreme – ističe Marković. – Iza Doma zdravlja nalazi se Hitna pomoć, nova zgrada, izgrađena pre četiri godine, koja je pre godinu dana otvorena, ali ne radi. Unutra je prazna, zgrada propada, u njoj se nalazi desetak klima, koje takođe propadaju i sve stoji prazno, nikog nema. S druge strane u Kovinu se gradi Predškolska ustanova “Nova radost” zbog većeg broja dece, a Marković kaže da se u njegovoj ulici gradi i vodovod.

M. Stakić