Tema „Dnevnika”: Mihajlo Mudri, prvi predsednik Rusinskog narodnog prosvetnog društva

Kraljevina Srba, Hrvata i Slovenaca, proglašena 1. decembra 1918. godine, cenila je ulogu Rusina u radu Velike narodne skupštine i podržala razvoj njihovog nacionalnog i kulturnog života u novoj državi.

Književnik i publicista Đura Laćak podseća da je prvi predsednik Rusinskog narodnog prosvetnog društva (RNPD) bio je Mihajlo Mudri, ruskokrsturski paroh. Priču o RNDP-u i o deletnostima Mihajla Mudrog prenosimo prema kazivanju Đure Laćaka.

– Već na samoj osnivačkoj skupštini Rusinskog narodnog prosvetnog društva, održanoj 2. jula 1919. godine u Novom Sadu, u svečanoj sali tadašnjeg Magistrata, za  predsednika je bio izabran ne Đura Bindas, kako se to moglo očekivati s obzirom na njegov angažman oko pripreme  te skupštine, već ruskokrsturski paroh o. Mihajlo Mudri – navodi Laćak. – Mada to u zapisniku nije posebno nazanačeno, već tada je odlučeno da sedište te organizacije bude u Ruskom Krsturu. A pošto je Statutom, odnosno Pravilima, već u prvom paragrafu predviđeno da će sedište organizacije biti u mestu gde stanuje njegov predsednik, izbor je pao na Ruski Krstur i Mihajla Mudrog. Nije to bilo slučajno. Mihajlo Mudri je bio lični prijatelj dr Gavrila Kostelnika i putem prepiske i ličnih kontakata prihvatao njegove savete oko kulturno-prosvetnog ujedinjenja bačko-sremskih Rusina. Mudri je takođe bio prijatelj i s grkokatoličkim vladikom Dionizijem, koji je snažno podržavao akciju Đure Bindasa pa je i to imalo uticaja na Mihajla Mudrog da se uključi u tu akciju.

Mihajlo Mudri je rođen 30. decembra 1874. godine u Ruskom Krsturu. Tu je završio i osnovnu školu, učitelj mu je bio Petro Kuzmjak, čije ime danas nosi Osnovna škola i gimnazija u Ruskom Krsturu. Mudri je prvi razred gimnazije, zajedno s budućim vladikom Dionizijem Njaradijem, završio u Vinkovcima, a ostale razrede s velikom maturom u Zagrebu, kao pitomac grkokatoličke seminarije. Bogosloviju je studirao u Zagrebu. Za sveštenika je posvećen 1900. godine. Već od 1912. bio je formalni administrator u Ruskom Krsturu, ali zvanični paroh je postao tek 12. februara 1919. godine i na toj dužnosti je ostao do kraja života.

Književni jezik Rusina kodifikovan 1923.

RNDP je u međuratnom periodu odigrao značajnu ulogu u kulturno-prosvetnom i nacionalnom životu Rusina u Jugoslaviji. U RNPD-u izražavan je stav da su Rusini deo ukrajinske nacije, ali da imaju svoje specifičnosti, kao i književni jezik, koji je kodifikovan 1923. godine objavljivanjem Gramatike rusinskog jezika dr Havrijila Kosteljnika.

U Novom Sadu je delovala filijala tog društva.

U decembru 1924. godine, u Novom Sadu je izašao prvi broj rusinskog nedeljnog lista „Ruski novini“. Do 1930. godine, izlazile su u Novom Sadu, zatim u Đakovu, a od početka 1937. do aprila 1941. godine, u Ruskom Krsturu. RNPD je izdavao i „Ruski calendar”, od 1921. do 1941. godine. U novim društvenim uslovima, uz punu podršku države, posle rata je otpočeo novi period kulturno-prosvetnog, političkog i nacionalnog života Rusina u Jugoslaviji.

Mudri je na osnivačkoj skupštini Rusinskog narodnog prosvetnog društva podneo referat pod naslovom „O jeziku za južno-slovensku rusinsku pismenost“ i predložio da se za rusinsku pismenost na ovim prostorima prihvati jezik kojim govore ovdašnji Rusini.

Evo kako je Mudri obrazložio svoj predlog:

„Za karpatsko ruski književni jezik ne možemo reći da je on to zaista jer je to napravljena mešavina od crkvenog i drugih ruskih jezika. Onako kako je ’Neđilja’ pisala, tako se nigde nije govorilo. Ako bismo mi, dakle, za naš književni jezik uzeli bilo koji od ta dva postojeća prava ruska književna jezika, tada bismo sebi i svom narodu, cerkvi i školi naturili jedan veliki teret, a to zato jer bismo morali da vaspitavamo sebe i decu našu na takvom jeziku kojim ne govori kod kuće ni mati ni deca, koji ne zna ni sveštenik, ni učitelj... Ostanimo dakle pri svom, kakav je, takav je, naš je. To što mi hoćemo svoj vlastiti književni jezik, to ne znači da se time želimo odvojiti od svoje braće na severu. Ne! Mi treba da i one jezike učimo i znamo. Daj, Bože, da dođe to vreme da budemo jedni u jeziku, ali dok do toga ne dođe, moramo imati temelj, na koji ćemo stati u radu za rusku prosvetu jer drukčije nećemo moći ni početi. Taj temelj je naš maternji jezik. On ima da nas poveže sa onim književnim jezicima. On jeste ruski, pa kad ga budemo dobro poznavali – razumećemo i one i lakše ćemo ih prihvatiti za svoje. Prigovaraju nam da ćemo, ako ostanemo pri svojem južno-slovensko-ruskom jeziku u književnosti, biti odsečeni od svog korena, tj. otcepljeni od svoje ruske braće na severu i od njihove kulture. Taj prigovor nije moguće dokazati. Samo ćemo toliko odgovoriti. Ko bude dobro znao ovaj svoj jezik, lako će se priučiti i na svoj – da kažemo – pradedovski ruski književni jezik, ako mu to bude potreba...“

Rusinsko-ukrajinski almanah

Mihajlo Mudri je finansirao i izdavanje publikacija svojim novcem i novcem svoje parohije. A nedavno preminuli novosadski grkokatolički paroh profesor dr Roman Miz navodi da je Mudri vlastitim novcem gotovo u celini isplatio štampanje najvažnijeg izdanja između dva svetska rata – Rusinsko-ukrajinskog almanaha bačvansko-sremskih pisaca, objavljenog 1936. Godine.

Kako je zabeleženo u Zapisniku, „posle referata je otvorena veća debata, u kojoj su se zastupnici sela Kucure i jedan poslanik iz Srema, izjasnili protiv te rezolucije i zahtevali da se za pismeni jezik uzme jedan već postojeći ruski pismeni jezik“. Ali se prilikom glasanja velika većina izjasnila za predlog Mihajla Mudrog.

Kao predsednik Rusinskog narodnog prosvetnog društva, Mudri je i materijalno pomagao njegovu delatnost. Samo za izgradnju štamparije u Ruskom Krsturu, u vlasništvu RNPD-a,lično je poklonio 35.000 tadašnjih dinara. Na taj način je vlastitim primerom uticao i na druge da materijalno pomažu rad Društva. Zahvaljujući takvoj aktivnosti, stvoren je značajan novčani fond iz kojeg je, vremenom, kupljena zgrada u najstrožem centru Ruskog Krstura, tzv. Narodni dom, za sedište RNPD-a, u čijem krugu je izgrađena i zgrada štamparije.

Mihajlo Mudri je finansirao i izdavanje publikacija svojim novcem i novcem svoje parohije. A nedavno preminuli novosadski grkokatolički paroh profesor dr Roman Miz navodi da je Mudri vlastitim novcem gotovo u celini isplatio štampanje najvažnijeg izdanja između dva svetska rata – Rusinsko-ukrajinskog almanaha bačvansko-sremskih pisaca, objavnjenog 1936. godine.

– Na čelu Rusinskog narodnog prosvetnog društva bio je sve do svoje smrti 13. oktobra 1936. godine. Dakle, gotovo punih osamnaest godina! Pošto nije bio oženjen i nije imao direktne naslednike, svu svoju pokretnu i nepokretnu imovinu je zaveštao Rusinskom narodnom prosvetnom društvu – ispričao je za „Dnevnik” Đura Laćak.

Eržebet  Marjanov

Projekat „Tolerancija i raznolikost udružene u zajednički život Vojvodine” realizuje „Dnevnik”  uz podršku Pokrajinskog sekretarijata za kulturu, javno informisanje i verske zajednice.