Biciklom iz Milana na svadbu drugarici u Zrenjaninu
ZRENJANIN: Bojana Čavka i Masimilijano Bois već četiri godine svoj godišnji odmor provode putujući kroz Evropu na biciklima. Ove godine su planirali, kako kažu, jedno svežije putovanje, u Skandinaviju, ali plan su promenili.
- Kad smo čuli da nam se udaje drugarica Sandra, rešili smo da na njeno venčanje i svadbu, u Zrenjanin, dođemo biciklima iz Milana u kom živimo i radimo - priča Bojana Čavka.
Kako im je Sandra venčanje najavila tri meseca ranije, Bojana i Masimilijano su imali dovoljno vremena da isplaniraju turu jer, kako kažu, njima je putovanje godišnji odmor, pa žele da u njemu maksimalno uživaju.
-Analizirali smo biciklističke rute i videli da nam je za ovo putovanje najbolje da krenemo iz Švajcarske. Krenuli smo pre tri nedelje iz švajcarskog gradića Maloje, pa preko Austrije, Slovenije i Hrvatske, sa jednim izletom u Mađarskoj, stigli smo u Srbiju, odnosno u Nove Kozarce, odakle sam ja rodom - priča Bojana.
U Novim Kozarcima im je priređen svečani doček.
-Baš su nas iznenadili moji roditelji. Okupili su se rodbina, prijatelji, komšije i vrpcu smo presekli na cilju - smeje se Bojana, koja dodaje da nije verovala da će uspeti u ovom putovanju. --Prešli smo 1.100 kilometara, a leto je bilo izuzetno vruće. I jako sam srećna što smo uspeli u ovom zaista velikom poduhvatu.
Za svoja putovanja ovo dvoje avanturista koriste opremu namenjenu cikloturistima. Od svih zemalja koje su upoznali putujući na biciklima, izdvajaju Švajcarsku.
- Složili smo se da je Švajcarska zemlja koju bismo nazvali „bajk frendli“, pre svega zbog vode. Biciklistima je voda jako važna, a Švajcarska voda sa česme je najlepša voda koju smo u životu pili. A svuda ima česmi sa kojih se može natočiti. Francuske rute su fenomenalne, ali vode nigde, ni da se natoči, ni da se kupi. Dešavalo nam se da se uzbrdo popnemo u selo, očajnički tražeći vodu, a da su sve prodavnice zatvorene - kaže Bojana i dodaje da su, s obzirom na to da su staze uglavnom pored reka, predeli kroz koje su prošli u svim zemljama predivni, a ljudi fini i gostoljubivi.
U Srbiju su ušli na prelazu Batina iz Hrvatske, i to im je bio najteži deo puta.
-Na ovom delu koji smo mi prešli, nažalost, nema biciklističkih staza, osim u samom gradu Somboru. Vozili smo glavnim putevima, po najvećoj vrućini, i to je bilo baš teško – opisuje naša sagovornica.
Bojana se u Milano vraća avionom, jer mora da stigne na posao. Masimilijano ne odustaje. On će biciklom iz Novog Sada pored Dunava krenuti do Slavonskog Broda, pa će pratiti Savu i pokušati da za pet dana, koliko mu je od godišnjeg odmora ostalo, stigne bar do Udina. Nada se da će u povratku videti više od Srbije.
-Kad pređemo 100 kilometara dnevno i zanoćimo u nekom hotelu, kažemo nikad više. A ujutru, kad se naspavamo, ne možemo da dočekamo da krenemo. Zato mislim da od godišnjih odmora na biciklima nećemo odustati - završava Bojana lepu biciklističku priču.
Jer do povratka, ostalo im je još da uživaju u svadbenom veselju svoje drugarice Sandre i njenog izabranika Ivana, zbog kojih su Bojana i Masimilijano i prevalili put od 1.100 kilometara na dva točka.
Ž. Balaban