OTVORENA VRATA PRAVOSUĐA Zašto suđenja u Srbiji toliko dugo traju?
ZRENJANIN: U Osnovnom sudu u Zrenjaninu održan je tematski skup u okviru projekta „Otvorena vrata pravosuđa“, pod nazivom „Zašto suđenja dugo traju?“. Ovakvi događaji deo su projekta saradnje Osnovnog suda u Zrenjaninu sa Vrhovnim kasacionim sudom.
Moderator skupa bio je Nemanja Nenadić iz nevladine organizacije „Transparentnost Srbija“, a pored sudija zrenjaninskog Osnovnog suda prisutni su bili i Dušan Pokuševski, pravni savetnik beogradskog Centra za ljudska prava, kao i zainteresovani građani.
- Veliki broj starih predmeta, posebno u parnicama, problem su koji se mora rešavati i zbog obaveza koje je Srbija kao država preuzela, ali i zbog građana, koji imaju pravo na suđenje u razumnom roku. Zbog toga su se u Komitetu pravnika za ljudska prava, u NVO „Transparentnost Srbija“ i drugim organizacijama koje sprovode ovaj projekat, odlučili da prva tema bude „Zašto suđenja dugo traju“ – rekao je u uvodnoj reči moderator skupa Nemanja Nenadić.
O stanju u Osnovnom sudu u Zrenjaninu, po pitanju starih predmeta, govorile su sudija Snežana Vidrić, zamenica predsednika Osnovnog suda u Zrenjaninu i predsednica građanskog odeljenja i odeljenja za radne sporove, kao i sudija Dušanka Tatić, zamenica predsednika krivičnog odeljenja.
Sudija Snežana Vidrić koja, inače, nema nijedan predmet iz kategorije starih, naglasila je da je jedan od osnovnih razloga za pojavu starih predmeta u parničnom odeljenju složenost nekog predmeta.
- Složenost predmeta zavisi od brojnosti stranaka, i činjenica da li je u njemu jedan ili više tužbenih zahteva, kao i to koji dokazi se moraju izvesti. Važno je i poštovanje, odnosno nepoštovanje procesne discipline od strane učesnika u postupku, kao i to da li su sudije preopterećene velikim brojem predmeta. Neretko, na dužinu trajanja suđenja utiče i stručnost sudija – zaključila je Snežana Vidrić, uz opasku da se na starim predmetima kontinuirano radi, kao i da se broj starih predmeta prati na mesečnom nivou.
Sudija Dušanka Tatić u uvodnom izlaganju podsetila je da sud ima tim za rešavanje starih predmeta, o kojima se raspravlja i na sastancima krivičnog odeljenje.
- U našem odeljenju ključni razlozi za pojavu starih predmeta su nedolazak okrivljenog na glavni pretres, a potom složenost predmeta, posebno ako ima zahteva za veštačenjem. Sledeći razlozi su neodazivanje svedoka i broj predmeta po sudiji – precizirala je Dušanka Tatić.
Ona je navela primer složenosti i dugotrajnosti procedure pozivanja okrivljenog na glavni pretres, koja u slučaju opstrukcije okrivljenog može da prouzrokuje višemesečni zastoj u postupku. U njenom odeljenju, inače, na dan 31. decembra prošle godine bilo je pet starih predmeta, koji traju pet do deset godina, osam starosti od tri do pet godina i 22 starija od dve godine, što je i granica kada predmet ulazi u kategoriju starih.
U diskusiji je zaključeno da nakon stupanja na snagu novih procesnih zakonskih odredbi ima pomaka u pozitivnom smeru, posebno u parnici. Tako Zakon o parničnom postupku predviđa novčano kažnjavanje onih koji narušavaju procesnu disciplinu. Od značaja je i kvalitet sudijskog kadra, gde se poboljšanja postižu dodatnim edukacijama i obukama na raznim seminarima i skupovima. A najvažniji je dosledno sprovođenje jedinstvenog programa rešavanja starih predmeta i praćenje realizacije u svakom sudu.
Zrenjaninski Osnovni sud, inače, nije dobar primer za priču o starim predmetima jer ih zaista nema mnogo. Pri tome je ocenjen kao najbolji sud u Srbiji, jer ima najmanji procenat ukinutih odluka.
- Prema godišnjem izveštaju o radu Osnovnog suda u Zrenjaninu za 2018. godinu, konstatovano je da naš sud ima najmanji broj ukinutih odluka u Srbiji - 8,97 posto, a taj trend je nastavljen i u ovoj godini - naglasio je predsednik Osnovnog suda u Zrenjaninu Zlatoje Ankić, napominjući da je ažurnost suda u ovoj godini dodatno pojačana.
Željko Balaban