INTERVJU Miloš Nikić: Tu sam da budem lider mlade ekipe

Prvi put će Nikić nastupati za neki klub u Srbiji, a njegova glavna uloga će biti da bude vođa mladog crveno-belog tima, kako do domaćih trofeja, tako i do Lige šampiona.

Igrao je Nikić u Italiji, Rusiji, Turskoj, prošle sezone je pauzirao, oporavljao se od povrede kolena koja je sada iza njega, a jasno je svima koliko će značiti aktuelnom šampionu u namerama da ostane nedodirljiv u domaćim okvirima.

- Povreda je prošlost, nastupila je pre nešto više do godinu dana, a posle operacije i oporavka, propustio sam namerno jednu sezonu, da se što bolje oporavim i pripremim. Mogao sam i prošle sezone da igram, ali je koleno bilo prioritet. Najvažnije je da je sada “glava na mestu”, želja za odbojkom je velika i jedva čekam da sezona počne – rekao je na početku razgovora Miloš Nikić.

Nikić ima 33 godine, a kaže da je možda došlo vreme da se “skrasi”, a Novi Sad kao grad s najlepšim ženama kod nas bi mogao da bude mesto gde će to da uradi.

- Mislim da je red da nađem neku finu Vojvođanku i da je povedem u Budvu – uz smeh će Nikić. - Dosta mi je inostranstva, sada sam među svojima i moglo bi nešto lepo da se desi i na tom životnom polju.

Prvi put igrate u nekom klubu u Srbiji. Kako je došlo do vaše saradnje sa Vojvodinom?

- Imali smo i prošle godine neke razgovore, nije bilo ništa, ali za ovu sezonu smo postigli dogovor i mislim da je i za mene i klub to prava stvar. Meni da se vratim, da budem lider jedne mlade ekipe, da probamo da se plasiramo u grupnu fazu Lige šampiona, što neće biti nimalo lako jer imamo ozbiljnog protivnika već na startu. Video sam u Vojvodini sve najbolje do sada, projekat je odličan, kao i rad, dosta se ulaže u klub, ambicije su tu i to je veoma važno.

Šta očekujete od domaćih takmičenja i koliko poznajete prilike u našoj ligi?

- Domaći trofeji su obavezni, mislim da smo najkvlitetnija ekipa u ligi i da bismo to trebali da opravdamo. Uostalom, očekivanja javnosti su takva. Što se lige tiče, nisam posebno upućen, ali mi se čini da iz godine u godinu kvalitet opada, da je sve manje igrača. Naravno, tu i tamo se pojavi potencijal, ali mislim da u Srbiji nema kluba, osim Vojvodine, koji može da pruži uslove za razvoj mladih. Ono što sam video u Novom Sadu je nešto posebno, a to kažu i igrači koji su odskoro tu, kao i ja. Ovo što radi Vojvodina je prava stvar za našu odbojku i nadam se da će to “povući” još neke klubove da ozbiljnije iskorače i pojačaju rad.

Kako vam se čine mladi igrači u Vojvodini NS seme?

- Ima puno potencijala, ali potreban je rad. Mladi igrači treba da slušaju savete i da ih prihvate, ono što im se kaže moraju da probaju da urade, a ne da uđe na jedno, a izađe na drugo uvo. Na taj način jedino mogu da napreduju, neću da izdavajam pojedince, ali ima igrača koji mi se dopadaju i reprezentativnog su kalbira. Jedan od glavnih problema je činjenica da većina mladih igrača ne reaguje dobro na sugestiju.

U reprezentaciji ste igrali bitnu ulogu 10 godina, osvojili mnogobrojna odličja na velikim takmičenjima. Kako ste videli nedavno završeni turnir u Bariju i poraz našeg tima od Italije?

- Izgledalo je sve dosta traljavo, nisam navikao da reprezentacija tako deluje na terenu. Dešavalo se i pre da imamo loše utakmice, loše turnire, ali kada se radilo o kvalifikacijama za Olimpijske igre, što je najbitniji turnir, tu smo bili kompaktni, znali smo šta želimo, nije bilo greške i nismo padali. Sada se desilo to što se desilo i mislim da je to veoma loše za srpsku odbojku.

Kolike bi posledice bile ako Srbija ponovo ne bi našla put do Olimpijskog turnira?

- Posledice su velike, ne pojaviti se dva put uzastopno na Olimpisjkim igrama je veliki hendikep. Ne želim da budem pesimista, ali mislim da je ispred reprezentacije veoma težak zadatak. To je dobar tim s kvalitetnim igračima, ali tražiti prolaz na turniru u januaru koji će biti 10 puta teži nego onaj što je bio u Bariju, mislim da je teška priča. Eventualni neuspeh će biti višestruko loš, manje će igrači biti cenjeni u Evropi, s manjim ugovorima, ali i dalje se nadam da možemo do Japana, uz možda i malo sportske sreće – rekao je Miloš Nikić.

M. Ristić

Neka me slušaju

Nije lako biti najstariji u ekipi, kako mlađi saigrači reaguju na vas, kao starijeg i iskusnijeg?

- Imamo dobar odnos, osećam poštovanje s njihove strane, a mislim da mogu dosta da nauče od mene, ostalo je na njima. Zato sam i doveden, da mladi momci vide šta i koliko mogu, da napreduju, a preporučujem im da me slušaju i biće im bolje – u šaljivom tonu je rekao Nikić.