Paori napravili račun za suncokret i soju, a otkupljivači ćute

Dok otkupljivači o koštanju ovogodišnjih uljarica ne govore, smatrajući da je za to rano, poljoprivrednici su napravili računicu po kojoj kilogram suncokreta ne bi trebalo da košta ispod 40 dinara, a prava cena, od koje bi zaradu imali i proizvođači, i otkupljivači i prerađivači, bila bi 45 dinara pa naviše. Kilogram soje po računu ratara treblo bi da košta od 40 dinara pa naviše. Međutim, uprkos matematici, poljoprivrednici ne veruju da će se cene soje i suncokreta uklapati u njihov zbir troškova tokom setve i sazrevanja useva. Zato nadu polažu u otkupljivače iz susedne Bosne i Hercegovine, odnosno Brčkog, koji su proteklih nekoliko godina za suncokret plaćali oko 20 odsto više od domaćih.

– Kilogram suncokreta trebalo bi da košta od 40 do 45 dinara, pa i više – kaže član Udruženja „Banatski paori” Nenad Manić. – U ovoj žetvi neće biti mnogo suncokreta zbog čestih kiša tokom proleća, odnosno prinos će biti ispod proseka, a to će imati uticaja i na cenu. Pošto ga neće biti odviše, i domaći otkupljivači će morati o tome da povedu računa, pogotovo što će i dinar razlike u ceni imati uticaja na to kome će ratari prodavati novi rod.    

– Prošle žetve kilogram suncokreta koštao je od 30 do 32 dinara – podseća Jovan Negovan iz Udruženja „Pančevački ratari”, navodeći da je cena suncokreta 2012. godine bila 55 dinara, a već 2013. godine 31 dinar niža – odnosno 24. – Od tada nikako da ratarima suncokret donese zaradu.

On dodaje da paorima koji seju suncokret ne ide naruku ni to što prilikom ugovaranja setve trgovci ne unose u ugovore koliko će se plaćati novi rod, što ratarima donosi potpunu neizvesnost. – Za razliku od soje, koju možemo držati na lageru, suncokret se ne može lagerovati već se mora odmah predavati otkupljivačima na preradu i potom čekati isplata, što traje najmanje mesec, često uz izgovor da se čeka formiranje cene suncokreta na svetskom tržištu. Ukrajina i Rusija su najveći proizvođači, a pošto kod njih usevi sazrevaju kasnije, domaći ratari čekaju da se završi žetva suncokreta u tim zemljama i tek tada se pravi račun za isplatu našeg roda – objašnjava Negovan. U pogledu soje, koja je lane koštala 37 dinara kilogram, a pre mesec dana prošlogodišnji rod prodavao se po 40 dinara, ratari iz Banata kažu da ta cena ne bi bila loša i za novi rod, a da bi idealno bilo da kilogram košta  45 dinara.

Ove godine u Srbiji suncokretom je zasejano 220.000 hektara, a isto toliko i soje, što je manje nego lane. Naime, lane je suncokret bio zasejan na 245.000 hektara, dok je pod sojom bilo 230.000. Prosečan prinos soje prošle godine kretao se oko 3,5 tone po hektaru, a suncokreta 3,1.

– Uz tu cenu imali bismo i lepu zaradu – kaže Jadran Anđelković iz Kovina. – Mnogi ratari u ataru Kovina i okoline s proleća su listom prešli sa suncokreta na soju zbog bolje cene i što se može ostaviti na lageru. Sigurno je da će deo ovogodišnjeg roda prodati odmah, a deo lagerovati i trgovati kada im cena bude odgovarala.

On je ukazao i na to da je soja donedavno bila dobra, ali da sada gubi vlagu pa i prinos slabi.

– Nadamo se kiši jer bi tada prinos mogao biti oko tri tone po hektaru, a ako je ne bude, biće oko dve tone – dodao je Anđelković.

Z. Delić