Karlovčanin Radivoj Juhik ima kolekciju od 11.000 „kinder” figurica

Blizu 9.000 igračaka iz kolekcije od oko 11.000 koliko poseduje, Juhik je smestio u specijalno izrađene vitrine i izložio pogledima posetilaca pre dve godine. Svaki dan očekuje da mu isporuče naručene police u kojima će mesto naći i preostale dve hiljade igračkica.

– Počeo sam da ih skupljam 1991. godine, a na to me je naveo izlazak serije s likovima iz popularnog stripa „Asteriks“, koji sam rado čitao –  kaže Radivoj Juhik. – Tako je krenulo i manje-više aktivno traje do danas. U velikoj meri zavisi od moje finansijske situacije i od toga šta je od figura dostupno.

Radivoj priznaje da je odlučio da izloži figure da bi mogao uživati u svom hobiju, ali rado otvara vrata zbirke svima koji bi da je pogledaju, uz prethodnu najavu jer zbog posla nije uvek u prilici da je pokaže. Od Grožđebala 2017. godine, kada ju je smestio u deo svog stambenog prostora, kolekciju je videlo nekoliko stotina ljudi, među kojima su bila deca iz Rusije, izviđači iz Beograda, Karlovčani, ljudi iz različitih mesta Srbije. Dolaze po preporuci i reakcije su im različite – neki su oduševljeni, neki ravnodušni...

Za 90 odsto svojih izloženih muzejskih eksponata Radivoj kaže da je siguran u svakom trenutku da ih poseduje, dok to za one koje još nije poslagao ne bi mogao da tvrdi. Generalno gledano, napominje, ima sve kolekcije koje su izrađene. Po njegovim rečima, u početku su izrađivane serije koje su pratile crtane filmove, oko 80 odsto je takvih. U one ostale spadaju, na primer, Isusovo rođenje, koje u Italiji izlazi svake godine, ukrasi za jelke, astrološki znaci, školski pribor... U njegovoj kolekciji najstarije figure su s polovine sedamdesetih godina, nešto su mlađe od onih koje su 1973. prve ugledale svetlost dana u Italiji. Najdraža mu je serija „Asteriks“. Iz te kolekcije mu nedostaje najstarija i najskuplja, koju se nada da će uspeti da nabavi. Seriju „Snupi“ smatra jednom od lepših.

Na pitanje koliko je uložio u nabavku figura, sleže ramenima i kaže da to nije moguće proceniti.

– Police su koštale nekoliko hiljada evra, a za eksponate je to teško reći – navodi Juhik. – Nabavljam ih tako što se menjam s drugim kolekcionarima, donose mi ljudi kad čuju da skupljam, ponekad kupujem na Najlon pijaci, preko interneta... Tako radimo svi mi kolekcionari. Najviše sarađujem s novosadskim kolekcionarima, kojih je nekoliko, i jednim iz Sombora, koji je po vrednosti i starosti zbirke najznačajniji u Istočnoj Evropi. Koštaju koliko je ko spreman da plati. Za nekog figura vredi dinar, za drugog 50, trećeg 100. Nemaju neku određenu vrednost, tako se mogu kupiti po pet, 10, 20  dinara, zavisi od cenkanja. Najviše para sam dao za čitave serije igračaka, a pojedinačno najskuplja me je koštala 40 evra.

Po rečima našeg sagovornika, prva „kinder“ jaja u Novom Sadu mogla su se kupiti 1988. godine u čuvenom „Đovaniju“. Na naše tlo stigla su znatno ranije, zahvaljujući gastarbajterima koji su ih iz inostranstva donosili svojoj deci. Otuda kolekcionari uspevaju i kod nas da dođu do pojedinih starijih primeraka.

– Na policama nema duplikata, mada bi se za neke primerke na prvi pogled moglo reći da to jesu – kaže Radivoj Juhik. – Postoje figurice koje su identične, ali su zapravo deo letnje i zimske serije i zbog toga nisu duplikati. Osim toga, serije koje su izbačene na tržište nekoliko država razlikuju se po određenim detaljima, pa kad se nađu na istom mestu deluju da su identične, ali u biti nose različite oznake.

Zorica Milosavljević