Poverenik: Ne trpim pritiske, nemam Tviter i želim izvesnost

On dodaje da želi da uvede potpunu izvesnost u postupcima, i smatra da ne treba "sužavati" nadležnosti Poverenika.

Marinovića je izabrala Skupština Srbije na predlog poslaničkog kluba Srpske napredne stranke (SNS), a podseća da je na dosadašnju funkciju predsednika Prekšajnog suda u Beogradu 2014.godine izabran glasovima skupštinske većine, a da je poverenje parlamenta dobio i četiri godine ranije.

"Moram da zahvalim što nisu vršili pritisak, u svakom slučaju i da jesu, ne bi im pomoglo, a činjenica da me je predložila SNS neće uticati na moju nezavisnost i na moju objektivnost u radu", jasan je Marinović.

On je takođe poručio i da nema nameru da se bavi političkim pitanjima.

Na pitanje da li je pritisak to kada predsednik Odbora za pravosuđe Skupštine Srbije Petar Petrović iznese mišljenje da nadležnosti poverenika treba "suziti" i da bi trebalo "selektivno" da postupa po zahtevima za dobijanje podataka, jer su ih, kako je Petrović rekao pojedini tražili u "politikanske" svrhe, Marinović se nada da to nije rečeno u kontekstu pritiska.

"Nije, ni korektno, ni popularno, sužavati nadležnosti poverenika. Ne bih se u startu izjašnjavao o sužavanju nadležnosti, možda pre o nekoj vrsti modifikacije, a to može da bude širenje nadležnosti", rekao je Marinović.

Objašnjava i da sada Poverenik za informacije od javnog značaja nije podnosilac zahteva za pokretanje prekršajnog postupka i smatra da to treba promeniti. Jer, kako kaže, taj organ može da bude kvalitetniji podnosilac zahteva od građana i može da pribavlja dokaze.

"Ako je tu i tamo bilo, a ja ne kažem da jeste, curenja nekih informacija koje po nečijim procenama nije trebalo da procure, to ne znači da su ovlašćenja poverenika bila preširoka, nego da je došlo do nekog propusta, ukoliko je toga bilo", rekao je Marinović.

Novi Poverenik za informacije od javnog značaja kaže da želi da uvede potpuni izvesnost kada se uđe u postupak traženja informacija od javnog značaja i da svako zna svoje obaveze.

"Ako ste odgovorno lice treba da znate da li morate da date informacije, da znate šta vas čeka ako je ne date, ili možda ne treba da je date. Onda neće biti lutanja. To treba objasniti mnogima, ali poenta oba zakona je na preventivi", rekao je Marinović.

On je dodao da je dobro što Zakon o informacijama od javnog značaja postoji, jer se javnost tako došla do podataka do kojih nije mogla doći, kada je reč o organima javne uprave, ili kada su u pitanju javne nabavke...

Ono što nije dobro je, objašnjava, je to što je praksa pokazala da ima nesnalaženja među tražiocima. Bilo da je reč o građanima, novinarima, organizacijama, a ni organi javne vlasti nisu bili sigurni kako treba da postupe.

"Moj lični stav da je da nije dobro kada neki zakon traži prevelika tumačenja već on treba da bude jasan i primenljiv. Bilo je različitih postupanja čak i od strane sudova, donošene su različite odluke... Treba novim zakonom (o informacijama od javnog značaja) to rešiti, ali pre toga ublažiti nejasnoće preciznijim tumačenjem, da to bude jednako prema svim tražiocima", rekao je on.

Na pitanje da li će mu u radu biti važno ko traži informaciju, odnosno da li su to građani, nevladine organizacije, ili istraživački novinari koji su se pominjali tokom rasprave (CINS, BIRN..), Marinović navodi da u tom smislu neće praviti razliku.

"Malo je poznato, ali navedene istraživačko-novinarske organizacije su se obraćale Prekršajnsom sudu veoma često sa zahtevima za informacije od javnog značaja i mislim da smo napravili takav vid komunikacije da smo i mi i oni bili zadovoljni. Znali su šta mogu da traže i dobiju, a šta ne zbog sudskog postupka", rekao je Marinović.

Na raniji komentar zamenika Poverenika da Zakon o zaštiti podataka o ličnosti, čija primena počinje 21. avgusta godine, treba doraditi i da nije primenljiv, Marinović odgovara da treba sačekati.

"Ne mogu u startu da kažem da li je taj zakon primenljiv ili je neprimenljiv. To je prvi posao koji mi predstoji i koji je urgentan, da spremni dočekamo početak njegove primene . Ako se pokažu loše strane, neprimenjivost nekih odredbi, izaći ćemo sa predlogom da se menja. Čekamo primenu pa ćemo videti", rekao je on.

Marinović je do sada imao uvid iz dva ugla kada je reč o sprovođenju Zakona o informacijama od javnog značaja, ugao organa javne vlasti, ali i ugao sudije, jer je postupao u tim predmetima, a prelaskom na novu funkciju imaće i treći.

Na pitanje da li će koristiti Tviter kao njegov prethodnik Rodoljub Šabić, Marinović odgovara da nema ni Tviter, ni Fejsbuk, ni Instagram nalog i da ne planira da ih ima.

"Mreže jesu korisne, ali ne planiram da ih uvedem. Tako sam navikao. Novinari će uvek moći da me pitaju bilo šta, ne krijemo informacije. Sve što treba reći ću vam", poručuje Marinović.

Ističe da ne želi na neki način da upadne u zamku politike, da komentariše političko zbivanje i da je bolje ostati objektivan i suzdržan.

"Na ovakvom mestu mora da bude neko ko je suzdržan i objektivan i ko ne bi smeo nikako da se meša u trenutna politička zbivanja", istakao je Marinović.