Letnja škola srpskog jezika na okupila 40 polaznika iz celog sveta

Osim teorije i gramatike srpskog jezika, kroz tronedeljni kurs od 75 studijskih časova, studenti, ali i svi oni koji su poželeli da ga nauče, imaju priliku da kroz različita predavanja saznaju i o našoj kulturi, obrascima ponašanja, istoriji i mnogo toga još. Koordinatorka Centra za srpski jezik kao strani prof. dr Jasmina Dražić kazala je za „Dnevnik” da kontinuitet u radu Škole govori o kvalitetu i razvoju nastavnog kadra, ali i promocije našeg jezika i kulture izvan granica Srbije.

– Obično svake godine bude studenata koji ponovo dođu, kojima se dopadne i naš način rada jer se nastava u okviru Škole zasniva na komunikativnoj metodi, da se oni osposobe, da steknu komunikativnu kompetenciju za različite situacije u životu – objasnila je prof. dr Jasmina Dražić. – Akcenat je na upotrebi jezika u različitim situacijama, a ne samo „štrebanju” nekih pravila, bez kojih se, naravno, ne može, ali koja, opet, nisu toliko u fokusu.

Nakon tronedeljnog kursa oni koji studiraju na nekom od stranih univerziteta dobijaju 5 ACTS bodova, koji im se priznaju u inostranstvu. Osim studenata slavistike, kojima je srpski jezik u fokusu interesovanja, sve je više i onih koji se zanimaju za regionalne studije, te na Letnju školu dolaze ne bi li naučili naš jezik i mogli da koriste neophodnu literaturu.

Polaznici su došli iz Amerike, Australije, Belgije, Češke, Finske, Grčke, Izraela, Irana, Italije, Japana, Južne Koreje, Kolumbije, Mađarske, Poljske, Rusije, i Velike Britanije. Među njima je tridesetdvogodišnji Italijan Mikele Bjanki, koji je tu drugu godinu zaredom. Kako kaže, program mu se izuzetno dopao jer je funkcionalan za početnike, te je i ove godine poželeo da unapredi svoje znanje srpskog jezika.

– U Novi Sad sam došao zato što radim istraživanje u Bosni i Hercegovini za potrebe doktorskih studija na temu sećanja mladih u toj državi o ratu, pa moram dobro da savladam vaš jezik – kazao je Mikele Bjanki. – Srpski jezik je težak, struktura nije ista kao u italijanskom, reči se teško uče. I padeži su kompikovani, ali baš sam radio mnogo na njima te mi sad već dobro idu. Dosta sam unapredio svoje znanje.

– Studenti s istoka imaju drugačiji pristup sistemu, oni veoma dobro znaju gramatiku te im treba vežba konverzacije – kazala je naša sagovornica. – Vrlo je interesantno to kako studenti iz različitih delova sveta vide sistem našeg jezika i kako mu pristupaju. Neko krajnje matematički, mehanicistički pristupa i uči gramatiku, a neko ga usvaja usput. Neko, opet, lingvistički traži objašnjenje za određene nejasnoće, te se i sami predavači prilagođavaju. Tek kad vidite kako neki stranac pristupa srpskom jeziku i koliko je uporan i svaki dan uči, razgovara na nematernjem, shvatite kakav odnos treba da imate prema svom jeziku i kulturi. 

Osim što svakog radnog dana od 8.30 do 13.30 sati polaznici odlaze na predavanja, koja im drže profesori s Odseka za srpski jezik i lingvistiku, imaju organizovane i posete nekim od institucija i mesta u gradu, ali i okolini.

V. Bijelić

Foto: V. Fifa

Padeži najveća muka

Da ima i onih koji u dalekoj Južnoj Koreji žele da uče naš jezik potvrdila nam je i dvadesettrogodišnja Li Suhi, koja nam je rekla da već godinu i po uči srpski.

– Došla sam ovde jer u Koreji nema mnogo Srba pa želim da pričam s vama na srpskom jeziku – otkrila je simpatična Li Suhi. – Veoma sam srećna ovde jer mnogo učim o srpskom jeziku. Teško mi je, ali to je izvrsno jer imam priliku da naučim kako da pišem i kažem ono što želim. Savladala sam pisanje jer se srpski piše isto kao što se i govori, za razliku od korejskog, ali najteži su mi padeži. Prvi put sam u Srbiji i svi ljudi su vrlo ljubazni i žele da mi pomognu. U Novom Sadu ima mnogo zelenila, i to mi se najviše sviđa, lep je grad.