Kotrljanje ravnicom: Biće kajsija i za pekmez i za rakiju

Tibor Deak pod kajsijama ima četiri katastarska jutra, uveren da mu je ove sezone Sveti Petar sačuvao rod. Kajsije su toliko rodile da ih ima dovoljno za pekmez i za mirisnu domaću kajsijevaču, koja je pravi delikates među rakijama.

- Za razliku od prošle godine kada uopšte nije bilo roda, ove sezone nismo imali mraza i održao se veoma dobar rod u voćnjaku koji ima 960 stabala kajsija. Ranih sorti nemamo nego su zastupljene samo srednje sorte Segedinski mamut, NS-4, NS-5, NS-6, Roksana i Ambrozija. Kajsije kada rode onda rode puno, a dešava se kao lane da bude svega nekoliko plodova u čitavom voćnjaku. Sa plasmanom nemam problema, kupuju najviše oni koji hoće da peku rakiju u svojoj režiji pripremajući se za svadbu ili druge svečanosti, jer mirisna kajsijevača je nešto posebno - kaže Tibor Deak.

Iako je za sezonske poslove sve teže naći radnu snagu, Deak veli da berača ima dovoljno u selu, među njima je dosta onih koji već godinama učestvuju u berbi koja potraje oko tri nedelje. U Tiborovom voćnjaku Hajnalka Horvat iz Gornjeg Brega u berbi kajsija je prisutna već dve decenije.

- Grupu čine 17 berača koji svakodnevno ovde imaju posla. Kajsije beremo ili ih skupljamo, u zavisnosti šta kupci žele, da li idu u rakiju ili kompot i pekmez. Ekipa je složna i vredna tako da na dan uberemo i sakupimo preko dve tone kajsija - saznajemo od Hajnalke.

Znatan deo roda iz voćnjaka Tibora Deaka odlazio je ranije na tržište Beograda, ali ove sezone piljari iz prestonice nisu se uopšte interesovali za kajsije iz Gornjeg Brega. Verovatno je to zbog okolnosti da su kajsije izuzetno dobro rodile u okolini Grocke, koja im je bliža zbog manjih transportnih troškova. I pored toga Tibor napominje da nema problema sa plasmanom. Kilogram kajsija za pečenje rakije staju 40, dok su one konzumne za kompot i pekmez 50 dinara. Po toj ceni voćari kajsije prodaju i u drugim mestima u Potisju i na severu Bačke i Banata.  

Žolt Dukai iz Čantavira već petu sezonu kupuje ovde kajsije za rakiju i pekmez.

- Zadovoljan sam kvalitetom kajsije koji svakako najviše zavisi od vremenskih prilika. Znamo da kasni prolećni mraz često nanese štetu i obere rod, pa je zbog toga tek skoro svaka treća godina rodna. Zato se valja snabdeti i odezbediti sa proizvodima od kajsije kada je godina rodna - veli Dukai.

Kajsija je bez ikakve dileme jedna od najatraktivnija voćnih vrsta u Vojvodini i Srbiji, ističe za naš list profesor dr Zoran Keserović sa Poljoprivrendog fakulteta u Novom Sadu i predsednik Naučnog društva voćara Vojvodine.

U Srbiji je pod zasadima kajsija oko 5.500 hektara, a prema podacima koje predočava Keserović godišnja proizvodnja varira, između 22.000 i 44.000 tona koliko je rekordan rod iznosio 2001. godine, dok je lane iznosio oko 25.000 tona. On tvrdi da je proizvodnja kajsija ekonomična i da u nju vredi ulagati na pogodnim područjima, bez obzira na neizvesnost, odnosno što mraz zna da je obere u vreme cvetanja, pa ne rode svake sezone. 

Ulaganje u zasad kajsija po hektaru iznosi 5.000 do 7.000 evra bez sistema za navodnjavanje i protivgradnih mreža. Sa sistemom za navodnjavanje potrebno  je 9.000 do 11.000 evra, dok instaliranje protivgradnih mreža po hektaru staje dodatnih 15.000 evra.        

- Mislim da ove godine, bez obzira na izmrzavanje kojeg je bilo u nekim regionima kajsije su dobro rodile i očekivanja su da uberemo oko 35.000 tona. Ove sezone rodile su najviše na većim nadmorskim visinama 170 do 190 metara - napominje Keserović.

Seosko turističko domaćinstvo “Kraljica voća” Milivoja Stanišića iz istog mesta otišlo je korak dalje. U ugostiteljsko-turističku ponudu utkane su prerađevine od kajsija, koje okružuju ovaj etno kutak.

- Sve se u julu kod nas vrti oko kajsija, kažu da je jul mesec kajsija, a pošto je ona “kraljica voća” po tome smo i naše domaćinstvo nazvali. Ove godine rodilo je nenormalno, ne pamtim da je ikada bio takav rod, pa ćemo sa oko 270 stabala imati pet do šest tona, što je rekord. Lane nije bilo roda, pretprošle godine svega deset posto, ali već smo navikli da kajsije normalno rode svake treće-četvrte godine. Imam novosadske i mađarske sorte, jedino mi je žao što nemam više “Kečkemetske ruže”, stare sorte koja je idealna za rakiju. Kuvamo i pekmez, ali 99 posto roda ide u rakiju, jer mi je kajsijevača udarna u ponudi domaće žestine i mogu reći da se dosta pije. Preferiraju je domaći gosti iz okoline, ali i oni koji dolaze iz Mađarske i drugih zemalja - priča Stanišić.

Domaćin “Kraljice voća” objašnjava da je u spravljanju kajsijevače najvažnije održavati kljuk, yibru ili cefru, vek kako je ko zove, da se vodi računa o vrenju i pečenju. Ove sezone ne očekuje neki kvalitet jer je bilo dosta kiše, ali konstatuje da kajsija daje onoliko koliko daje, tako da je ključni ljudski faktor oko yibre i pečenje po tradicionalnoj tehnologiji u bakarnom kazanu, vžno je i da vatra bude lagana, jer kada se peče kajsijevača ne žuri se.

- Kod negovanja zasada kajsija bitna je letnja rezidba i da se kod cvetanja zaštiti protiv monilija, što su dve elementarne stvari, pošto su kajsije jednostavne za održavanje, ne zahteva toliko prskanja kao jabuke, breskve i drugo voće - kaže Stanišić.  

Tekst i foto: Milorad Mitrović