Novi Pazar: Državni univerzitet nije tražio studije bosanskog
BEOGRAD: Rektor Državnog univerziteta u Novom Pazaru prof.dr Miladin Kostić negirao je da je ta obrazovna ustanova podnela zahtev za akreditaciju studijskog programa bosanskog jezika ni komisiji za kareditaciju ni nacionalnom savetu za visioko obrazovanje.
''''Nemamo spremljen studijski program za akreditaciju tog jezika. Verovatno je došlo do zabune pošto je i Internacionalni univerzitet u Novom Pazaru upisan u registar kao i naš - Univerzitet u Novom Pazaru'''', rekao je Kostić za Tanjug.
U Novom Pazaru inače postoje dva univerziteta, jedan je državni, a drugi je privatni Internacionalni univerzitet, čiji je osnivač Muamer Zukorlić.
Inače, Zukorlić je Komisiji za akreditaciju podneo zahtev za akreditaciju studijskog programa bosanskog jezika još pre dve godine, a Komisija je nedavno odbila taj njegov zahtev nakon čega se on žalio drugostepenom organu - Nacionalnom savetu za visoko obrazovanje.
Odbor za standardizaciju srpskog jezika uputio je pismo Nacionalnom savetu za visoko obrazovanje u kome naglašava da ne postoji poseban jezik Bošnjaka koji se lingvistički razlikuje od srpskog jezika i da bi prihvatanjem studijskog programa takozvanog bosanskog jezika na univerizitetu bila nanesena neprocenjiva šteta srpskom jeziku i srpskoj kulturi.
Odbor je uputio pismo Nacionalnom savetu za visoko obrazovanje jer su, kako su naveli, dobili informaciju da je "Savet dobio na akreditaciju studijski program tzv.bosanskog jezika na Državnom univerzitetu u Novom Pazaru".
U Nacionalnom savetu podsećaju da ustanova zahtev za akreditaciju određenog studijskog programa šalje Komisiji za akreditacije i proveru kvaliteta u visokom obrazovanju i ukoliko Komisija odbije zahtev, ustanova može da uputi žalbu Savetu.
Odbor za standardizaciju srpskog jezika podseća da i stavovi značajnih bošnjačkih lingvista govore u prilog tome da se srpski i bosanski jezik lingvistički ne razlikuju.
"Na osnovu Evropske povelje o regionalnim i manjinskim jezicima i još više na osnovu naučnih lingvističkih kriterija, jasno je da se ne mogu kao posebni studirati simbolički jezici, jer oni predstavljaju samo različita imena istog, u ovom slučaju srpskog, standardnog jezika. Prihvatanjem ovog programa Srbija bi bila jedina zemlja na svetu gde bi se studirao kao poseban bosanski jezik", navedeno je u pismu.
Tvrdeći da su imali uvid u predloženi program, Odbor upozorava da je cilj studija da se legalizuje prekrajanje naučnih istina i prisvajanje srpske jezičke i kulturne baštine.