Kamata na keš kredite i minuse ne pada

Ta stopa se tako našla na najnižem nivou u režimu ciljane inflacije. Pitanje je šta od toga mogu očekivati obični klijenti jer je pomenuta stopa, koju određuje NBS, osnova za kamatu na sve kredite i druge pozajmice u dinarima pa bi u slučaju kada ona pada i one trebalo da krenu naniže. Međutim, u našim uslovima to se baš i neće tako lako dogoditi. Ipak, stope na dinarske pozajmice mogle bi pasti makar malo jer su banke u Srbiji lane zaradile 600 miliona evra. Hoće li kamate biti povoljnije, znaće se kada banke izađu na tržište s novom ponudom.

Poznato je da su kod nas najpopularnije dinarske pozajmice, i to gotovinske. Za keš kredite kamate se kod većine banaka kreću od 12 do 14 odsto. Minusi su gotovo duplo skuplji pa se stope kreću oko 21-22 odsto. O tome kako će smanjena referentna stopa uticati na cenu tih banakrskih proizvoda profesor na Beogradskoj bankarskoj akademiji dr Branko Živanović kaže:

Pomenute pozajmice su najprofitabilniji i istovremno najtraženiji bankarski proizvodi, objašnjava naš sagovornik. Kako kaže, teško da će banke tu nešto menjati, posebno kada se uzme u obzir da je kod nas većina klijenata slabog boniteta.

To je i razlog što u ovom trenutku ne treba očekivati pad kamata, a ni da će do toga doći brzo, navodi dr Branko Živanović.

On objašnjava da je već prošlo pola godine pa menaymenti banka već sad velikim delom znaju kakvi će im biti rezultati za ovu godinu. Zato mogu da kalkulišu kada su u pitanju bankarski proizvodi. Moguće je da bude pojedinih povoljnijih uslova i akcija za kredite na određeni rok, poput onih za kupovinu u prodavnicama.

Blagodeti pada referentne kamatne stope prvo su osetili dužnici, i to odmah. Zatezna kamata se redovno usaglašava s referentnom stopom Narodne banke Srbije. Dužnicima se sada na ostatak potraživanja obračunava stopa od 11,75 odsto, umesto 12 procenata.

Za stari dug će se platiti manje, ali ga je najbolje što pre izmiriti.

Ostaje da se vidi i kako će se u narednom periodu kretati belibor, kamata po kojoj banke međusobno trguju. Ona je, po pravilu, niža od referentne stope, tako da klijenti koji vraćaju dinarske kredite uz varijabilnu stopu mogu računati na nižu kamatu, pa samim tim i nižu ratu.

Ponude banaka trenutno su različite, a gotov novac nudi se po različitim stopama. Među ponudama je i kredit od 100.000 dinara na 12 meseci, uz kamatu od 9,90 odsto nominalno. Međutim, treba biti oprezan jer to nije jedini trošak koji će klijentu biti obračunat. Naime, naknada iznosi 1.500 dinara, trošak menice je 50, a Kreditnog biroa 246. Ukupan iznos kredita s kamatom tako doseže do 105.828  dinara, a mesečna rata 8.786. S troškovima raste i kamatna stopa pa će klijent efektivno vraćati kredit po stopi od 13,92 odsto. Tu ni sniženje referentne stope neće uticati mnogo, čak i ako je banakri uračunaju u celosti.

Na nešto povoljnije uslove mogu računati samo oni koji refinansiraju kredite i prenose zaradu. Tu su nominalne kamate još niže i kreću već od 6,60 odsto, odnosno na godišnjem niovu efektivno 10,5. Međutim, u tim uslovima klijentima se obično nude određeni paket-računi kao obavezna opcija, pa moraju računati da će mesečno održavanje računa platiti i 300 dinara.

D. Vujošević