U Savinom Selu čekaju početak radova na vodovodu u septembru
SAVINO SELO: Žiteljima naselja u vrbaskoj opštini trebalo bi dogodine u septembru da iz slavina poteče ispravna voda za piće. Već punih 13 godina, od 2006. vodu iz seoskog vodovoda ne mogu da piju niti da je koriste za kuvanje, već je upotrebljavaju samo kao tehničku vodu, za tuširanje i pranje.
- Imamo obećanje da će u septembru ove godine početi izgradnja vodovodne mreže u dužini od 14 kilometara kojom će se vodovodni sistem stojiti sa vodovodom u Vrbasu – kaže sekretar Mesne zajednice Zoran Korać. - Novac je Opština Vrbas, posle višegodišnjeg zalaganja uspela da obezbedi pa predstoje radovi, koji će, bar su takva očekivanja, biti završeni za godinu dana i olakšati život i svakodnevnicu Savinoselcima. Neće kupovati pijaću vodu, ni nositi je u kantama sa eko česme do svojih kuća.
Uz izgradnju vodovodne mreže, Korać navodi, da bi mestu trebala i kanalizacija. Dvorišta su zasićena od septičkih jama, pa je uz izgradnju vodovodne mreže i kanalizacija preko potrebna. Doduše ta infrastuktura je započeta u pojedinim delovima ulica pre sedam godina, ali je zastala i sada bi radove trebalo obnoviti.
Ambulanta je za svako selo jedna od najvažnijih ustanova, a ovde je bila smeštena u lep stari objekat koji je pod zaštitom kao spomenik kulture, ali je morala biti iseljena.
- Zbog oronule krovne konstrukcije ambulanta je preseljena u privatnu kuću koja je prilagođena za tu namenu. Zgrada je pod zaštitom, pa će, kada popravka krene, izvođač radova morati da se pridržavati uslova Zavoda za zaštitu spomenika kulture – ističe Korać.
Domu kulture potrebno je sređivanje unutrašnjosti. Mesna zajednica čini napore da svake godine ponešto uradi oko objekta, na zgradi i unutra, ali su to sitni radovi. Za veće zahvate, veli Korać, potrebno je više novca koje mesna zajednica nema, već je upućena da čeka pare od opštine. Opština je Savinoselcima izašla u susret ustupajući im objekat koji Mesna zajednica sada preuređuje za slavlja, pre svega radi obeležavanja rođendane.
- Naši meštani odlazile u Vrbas i Kulu da bi proslavili dečje rođendane i zato smo parama od naplate pijačarine i održavanja kapele na seoskom groblju investiciju izveli skoro do kraja. Sada majstori sređuju prostor unutra i verujemo da će ga meštani sa zadovoljstvom koristiti -naglašava Zoran Korać.
Lepo i široko je Savino Selo. Mesto čine tri glavne ulice i više poprečnih i sporednih. Sve imaju izgrađene trotoare i puteve, ali se u putnu infrasturkturu nije u proteklom periodu ulagalo, pa je nekima potrebno da se iznova presvuku asfaltom.
Podosta je starih velikih kuća, što ukazuje da su u njima živele bogate porodice, koje su uz novac imale i stila u izgradnji. Doduše ima i novoizgrađenih, ali i napuštenih, čiji vlasnici za njih traže puno novca. Nekretnine su, napominje naš sagovornik, poskupele od kada Pokrajina daje subvencije mladim bračnim parovima za kupovinu seoskih domaćinstava. U selu živi oko 3.000 duša, a svojevremeno, kada je u mestu bila jaka poljoprivreda i u susednom Vrbasu u fabrikama radilo po više stotina radnika, bilo je i 5.000 stanovnika.
- Ljudi odavde ne idu u inostranstvo, već ka većim gradovima, Beogradu i Novom Sadu, ali ima primera među zanatlijama koji bolju egzistenciju nalaze u bivšim jugoslovenskim republikama, Sloveniji i Hrvatskoj , zaobilazeći razvijene zemlje na zapadu -kaže Korać. -U Savinom Selu nema privrede, osim što radi pogon građevinskog preduzeća „Inobačka” koji se bavi stanogradnjom i izgradnjom montažnih kuća i gde je zaposleno 50 meštana.
Svojevremeno je postojala jaka poljoprivredna zadruga „Milan Kuč” koju su meštani iz milošte zvali Majkom, ne samo zato što je zapošljavala oko 200 radnika, već i što je učestvovala u izgradnji mesta.
Do kraja Drugog svetskog rata selo Torža je činio nemački živalj, a od 1945. kolonisti iz crnogorskih opština Bjelo Polje, Andrijevica i Berane, koji su selu dali ime po narodnom heroju Savi Kovačeviću.
- Sada je u selu 90 odsto srpskog stanovništva, ali ima i Mađara, Slovaka…. Živi 16 nacionalnih manjina i grupa. Od starosedelačkih porodica malo je ostalo, ali se, ipak zadržalo prezime Celner. Najbrojniji su Babići koji slave Đurđevdan. Jako je Udruženje Vasojevića, koji se svake godine na Aranđelovdan okupljaju u Osnovnoj školi „Branko Radičević”. Tada dođe više stotina ljudi iz Beograda, Subotice, Novog Sada, a budu prisutne i estradne zvezde – kaže Zoran Korać.
Nad selom se izdižu tornjevi dveju crkava – evangelističko-reformatorske, koja je sasvim oronula, i rimokatoličke crkve. Od pre nekoliko godina uz evangelističku crkvu izgrađena je skromna bogomolja za verujući pravoslavni narod, dok se ne podigne crkva, za koju je Mesna zajednica odredila mesto u blizini dečjeg parka.
Zorka Delić
Foto: S. Šušnjević