U Savinom Selu čekaju početak radova na vodovodu u septembru

- Imamo obećanje da će u septembru ove godine početi izgradnja vodovodne mreže u dužini od 14 kilometara kojom će se vodovodni sistem stojiti sa vodovodom u Vrbasu – kaže sekretar Mesne zajednice Zoran Korać. - Novac je Opština Vrbas, posle višegodišnjeg zalaganja uspela da obezbedi pa predstoje radovi, koji će, bar su takva očekivanja, biti završeni za godinu dana i olakšati život i svakodnevnicu Savinoselcima. Neće kupovati pijaću vodu, ni nositi je u kantama sa eko česme do svojih kuća.

Uz izgradnju vodovodne mreže, Korać navodi, da bi mestu trebala i kanalizacija. Dvorišta su zasićena od septičkih jama, pa je uz izgradnju vodovodne mreže i kanalizacija preko potrebna. Doduše ta infrastuktura je započeta u pojedinim delovima ulica pre sedam godina, ali je zastala i sada bi radove trebalo obnoviti.

Ambulanta je za svako selo jedna od najvažnijih ustanova, a ovde je bila smeštena u lep stari objekat koji je pod zaštitom kao spomenik kulture, ali je morala biti iseljena.

- Zbog oronule krovne konstrukcije ambulanta je preseljena u privatnu kuću koja je prilagođena za tu namenu. Zgrada je pod zaštitom, pa će, kada popravka krene, izvođač radova morati da se pridržavati uslova Zavoda za zaštitu spomenika kulture – ističe Korać.

Domu kulture potrebno je sređivanje unutrašnjosti. Mesna zajednica čini napore da svake godine ponešto uradi oko objekta, na  zgradi i  unutra, ali su to sitni radovi. Za veće zahvate, veli Korać, potrebno je više novca koje mesna zajednica nema, već je upućena da čeka pare od opštine. Opština je Savinoselcima izašla u susret ustupajući im objekat koji Mesna zajednica sada preuređuje za slavlja, pre svega radi obeležavanja rođendane.

- Naši meštani odlazile u Vrbas i Kulu da bi proslavili dečje rođendane i zato smo parama od naplate pijačarine i održavanja kapele na seoskom groblju investiciju izveli skoro do kraja. Sada majstori sređuju prostor unutra i verujemo da će ga meštani sa zadovoljstvom koristiti -naglašava Zoran Korać.

Lepo i široko je Savino Selo. Mesto čine tri glavne ulice i više poprečnih i sporednih. Sve imaju izgrađene trotoare i puteve, ali se u putnu infrasturkturu nije u proteklom periodu ulagalo, pa je nekima potrebno da se iznova presvuku asfaltom.

Podosta je starih velikih kuća, što ukazuje da su u njima živele bogate porodice, koje su uz novac imale i stila u izgradnji. Doduše ima i novoizgrađenih, ali i napuštenih, čiji vlasnici za njih traže puno novca. Nekretnine su, napominje naš sagovornik, poskupele od kada Pokrajina daje subvencije mladim bračnim parovima za kupovinu seoskih domaćinstava. U selu živi oko 3.000 duša, a svojevremeno, kada je u mestu bila jaka poljoprivreda i u susednom Vrbasu u fabrikama radilo po više stotina radnika, bilo je i 5.000 stanovnika.

- Ljudi odavde ne idu u inostranstvo, već ka većim gradovima, Beogradu i Novom Sadu, ali ima primera među zanatlijama koji bolju egzistenciju nalaze u bivšim jugoslovenskim republikama, Sloveniji i Hrvatskoj , zaobilazeći razvijene zemlje na zapadu -kaže Korać. -U Savinom Selu nema privrede, osim što radi pogon građevinskog preduzeća „Inobačka” koji se bavi stanogradnjom i izgradnjom montažnih kuća i gde je zaposleno 50 meštana.

Svojevremeno je postojala jaka poljoprivredna zadruga „Milan Kuč” koju su meštani iz milošte zvali Majkom, ne samo zato što je zapošljavala oko 200 radnika, već i što je učestvovala u izgradnji mesta.

Do kraja Drugog svetskog rata selo Torža je činio nemački živalj, a od 1945. kolonisti iz crnogorskih opština Bjelo Polje, Andrijevica i Berane, koji su selu dali ime po narodnom heroju Savi Kovačeviću.

- Sada je u selu  90 odsto srpskog stanovništva, ali ima i Mađara, Slovaka…. Živi 16 nacionalnih manjina i grupa. Od starosedelačkih porodica malo je ostalo, ali se, ipak zadržalo prezime Celner. Najbrojniji su Babići koji slave Đurđevdan. Jako je Udruženje Vasojevića, koji se svake godine na Aranđelovdan okupljaju u Osnovnoj školi „Branko Radičević”. Tada dođe više stotina ljudi iz Beograda, Subotice, Novog Sada, a budu prisutne i estradne zvezde – kaže Zoran Korać.

Nad selom se izdižu tornjevi dveju crkava – evangelističko-reformatorske, koja je sasvim oronula, i rimokatoličke crkve. Od pre nekoliko godina uz evangelističku crkvu izgrađena je skromna bogomolja za verujući pravoslavni narod, dok se ne podigne crkva, za koju je Mesna zajednica odredila mesto u blizini dečjeg parka.

Zorka Delić

Foto: S. Šušnjević