Najlepše bašte: Kreativnošću i maštom osvojila prvo mesto

Zbog godišnjih odmora, reporteri Dnevnika nisu uspeli ranije da posete porodicu Carević, čije dvorište je pobedilo na našem konkursu za najlepšu baštu i terasu Novog Sada. Međutim, četvrtak je bio pravo vreme za to, te smo se u kasnim jutarnjim satima zaputili u Sremsku Kamenicu, jer se najlepša bašta nalazi na Staroiriškom putu.

- Nisam ja odlučila da se prijavim na takmičenje, već supruga mog sina - kaže Elizabeta. - Njoj se jako dopalo kako smo uredili prostor oko kuće i pitala me je da li mogu da se venčaju u našem dvorištu. Bila sam oduševljena tom idejom i na moje veliko zadovoljstvo i radost, sam čin se odigrao ovde, u prednjem dvorištu. Neposredno posle venčanja, snajka me je i pitala da li bih želela da se prijavim na vaš konkurs, ali pošto sam malo bila u stisci sa vremenom, ona je to preuzela na sebe, slikala baštu i poslala sa ubeđenjem da ćemo pobediti. Na kraju, zaista i jesmo.

Kako kaže naša sagovornica, sa velikom ljubavlju i zadovoljstvom uređuje svoje dvorište već 23 godine. Oduvek gaji emocije prema prirodi, jer je odrastala u prirodnom okruženju i drugačije ne bi mogla sebe ni da zamisli, osim da je okružena cvećem i zelenilom.

- Odrasla sam sa bakom u vinogradima, voćnjacima, na njivi i među cvećem. Ona je uvek je imala prelepu baštu sa puno cveća, uređenu onako kako se to radilo nekada, na starinski način. Kada smo suprug i ja napravili kuću u Sremskoj Kamenici i uselili se, logično je bilo da ću se odmah baciti na uređivanje dvorišta. Danas, posle 23 godine mogu da kažem da uživamo u pejzažu koji smo stvorili samo za nas. Imamo prednje i zadnje dvorište i uvek se nešto dodavalo ili oduzimalo tokom aranžiranja, a svi ukućani su učestvovali u stvaranju našeg prirodnog kutka. Samo dekorisanje, nalaženje mesta gde će se koja biljka posaditi, u zavisnosti od zahteva koje traži, je moj posao, suprug kosi travu i održava travnjak, a kada dođe do nekih težih fizičkih poslova, priključuju mu se i naša dva sina. Ništa im nije teško - priča Elizabeta.

U prednjem dvorištu posađeni su mini četinari, jer dvorište nije preveliko, pa Elizabeta ne može da sadi velike i visoke biljke. Prisutni su borovi i jele, ali i ogromna tuja, koja se uzdiže ispod polegle tise.

- Volim mini četinare, jer su i preko zime zeleni i daju određenu dozu topline dvorištu u hladnim zimskim danima – kaže naša sagovornica. - Osim toga, imamo i mali travnjak u prednjem delu koji daje poseban ton i harizmu. Tu su i trajnice, cvetnice i po nešto sezonskog cveća koje cveta od ranog proleća do kasne jeseni, te uvek imam nešto što mi cveta u bašti. Trenutno su ljubičaste kampanule u punom cvatu, a imam i dve vrste koje su sad već precvetale, zatim imam margarete i ruže poleguše koje su takođe precvetale, a tek po neki cvetić prkosi zakonima ekologije, tvrdoglavo šepureći svoje sitne crvene cvetove.

Dvorište vodi do letnje terase koje je ulepšano raznim saksijskim vrstama, pa se tako u žardinjerama nalaze muškatle, pištike i medovina, koja voli sunce. Puzavica klematis obmotana je oko stuba terase, a naša domaćica kaže da je i ona precvetala, mada se i dalje može videti po koji ljubičasti cvet da visi sa stuba. Društvo mu pravi mlađi kolega, koji svojim rozim cvetovima ulepšava odabrani kutak čineći ga veselijim na oko. U jednom delu se nalazi i hibiskus koji samo što nije procvetao.

Naša sagovornica napominje da ne misli da menja izgled dvorišta u skorije vreme. Mali prirodni raj koji je iznedren iz velike količine ljubavi za njih predstavlja dvorište iz bajke, u kom nema mesta negativnim emocijama.

- Ne mogu da kažem koja mi je najomiljenija vrsta, jer sve što je prisutno u mom dvorištu su biljke koje zaista veoma volim - napominje Elizabeta. -  Četinare volim zato što su stalno zeleni, tokom cele godine, trajnice obožavam zato što mi svake godine ponovo cvetaju i iznova me obraduju kako krene proleće, a opet me raduju i sezonske biljke, jer daju poseban ton i raskoš svake sezone. Uvek na proleće krenem da radim oko cveća, gledam da li raste, da li su smrzle biljke, da se nije koja osušila, šta treba dodati ili možda, ako treba i dokupiti neku vrstu. Donosila sam neke vrste sa mora, pa tako i iz Jerusalima, iz manastira Marije Magdalene imam vrstu za koju ne znam tačno kako se zove, ali odlično se primila.

U zadnjem delu dvorišta prostire se uredno podšišani zeleni tepih. Tu su četinari, ali taj deo dvorišta zahteva drugačiji oblik, pa su tamo posađeni oni koji rastu usko, a visoko. Ogradu prave tuje stare 21 godinu, ali i one mlađe koje su dokupljivane i svojevremeno sađene, ne bi li obezbedile malo intimniji prostor u dvorištu. Osim toga, gaje se perene, pištike, zatim kućna srećica i čuvarkuća. Prisutne su i druge vrste poput sandavile, kampanule, đurđevka, kao i lala i zumbula. Na sredini je postavljena  saksija muškatle, dok u zadnjem ćošku dominira smokva, sklanjajući donji sprat biljaka od prejakog sunca. Biljke imaju poseban sistem za navodnjavanje koji je namešten tako da ih zaliva u skladu sa njihovim zahtevima.

I. Bakmaz