Preti masovno izumiranje zbog kiseljenja okeana

Profesor geofizike Danijel Rotman sa Instituta za tehnologiju u Masačusetsu objavio je novo istraživanje o tome da se da nivo ugljen-dioksida približava tački koja može da pokrene ekstremnu acidikaciju (povećanje kiselosti) okeana, slično onom koje je doprinelo velikom izumiranju na prelazu iz perma u trijas pre 250 miliona godina.

Rotman već nekoliko godina radi na simuliranom modelu, u okviru kojeg dodaje ugljen-dioksid okeanima, a otkrio je da se kada se taj gas doda već stabilnom morskom okruženju dešava samo privremena acidifikacija.

Međutim, kada se ugljen-dioksid konstantno dodaje okeanima, poput onoga što čovečanstvo radi u sve većim količinama još od kasnog 18. veka i Industrijske revolucije, model okeana dostigao je tačku koju su na MIT nazvali „kaskadnom hemijskom reakcijom“, koja je uslovila ekstremno povećanje kiselosti okeana i pogoršanje efekta globalnog zagrevanja.

U proteklih 540 miliona godina, ovakve hemijske reakcije su se dešavale nekoliko puta.

Najznačaniji slučajevi odigravali su se tokom četiri od pet velikih izumiranja, a danas okeani apsorbuju mnogo više ugljen-dioksida nego pre velikog izumiranja na prelazu između perma i trijasa, tokom kojeg je nestalo 90 odsto živog sveta.

„Planeta trenutno stoji na litici iznad bezdana“, rekao je Rotman za Mit njuz .

Istraživanje, koje je sprovedeno u saradnji sa Nasom i američkom Nacionalnog naučnom fondacijom, takođe navodi da uprkos tome što ljudska aktivnost emituje ugljen-dioksid u vazduh i okeane stotinama godina, za razliku od hiljada koliko je bilo potrebno vulkanskim erupcijama i drugim događajima da dovedu do masovnih izumiranja, rezultat će biti isti.

„Jednom kada pređemo prag, kako smo došli do njega više neće biti važno. Kada dođemo do te tačke, onda Zemlja preuzima stvar u svoje ruke“, istakao je naučnik.