„Ufotkavanje” – otvorena priča za ideje

Danas taj svet znatno lakše dolazi do izražaja, te se, pored škola i kurseva, jedna ekipa mladih pre nekoliko godina dosetila da oko određenih tema fotografisanja okuplja one koji žele u tome da se okušaju. Tako je nastao tim “Ufotkavanje”.

- Fotografisanje me je uvek privlačilo, imao sam foto-aparat, kao i kolekciju fotografija nastalih na različitim događajima i mestima tokom 10 do 15 godina – seća se osnivač i idejni tvorac “Ufotkavanja” Miloš Spasić. – Te fotografije su svi voleli da vide, a ubrzo se pružila prilika da pohađam i kurs. Posmatrajući ljude na kursu, pomislio sam da bismo zajedno možda mogli da organizujemo nešto gde bismo okupljali one koji vole fotografisanje i da u tom smislu radimo i za druge. Ideja se dopala i voditeljki kursa, koja mi je ustupila svoju Fejsbuk stranicu. To je bio prostor za izražavanje ideja, a ja sam težio da bude otvorena priča u kojoj može da učestvuje bilo ko.

Aktivnosti i dogovori za „Ufotkavanje“ od samog početka, pa i danas funkcionišu preko istoimenog profila na Fejsbuku i Instagramu, jer na taj način informacije najbrže stižu do mladih. Za svaku temu mogu da se prijave i oni koji vole da fotografišu i zainteresovani za ulogu modela. Svako može da fotografiše opremom koju ima, od telefona do luksuznih foto-aparata.

- Jedan od događaja koje smo organizovali bilo je ufotkavanje na pesku i sve se događalo na Oficircu – ističe Miloš. - Tada nam se odazvala i plesna škola „Partizan 2“, njih 15 je plesalo na pesku, mi smo ih fotografisali i to su bili dobri modeli koji su stvarali nešto atraktivno.

Učesnici imaju slobodu da na “Ufotkavanju” objave svoje fotografije, dostupne svima, jer tako veliki broj ljudi može da sazna za njih i njihove radove.

- Mnogi imaju interesovanje za fotografiju, a neki i iskustvo, ali po mom mišljenju, kadar je nešto u čemu se ljudi razlikuju – smatra Spasić. – Tehničke strane fotografije i foto-aparata su se dosta razvile, zbog čega je, prema kvalitetu fotografije, teško razlikovati amatera od profesionalnog fotografa. Kada neko da nekoliko hiljada evra na foto-aparat, koji u sebi ima obilje postprodukcije, sam foto-aparat će stvoriti dobru fotografiju, ali ne i kadar. Kadar je nemoguće srediti bilo kakvom postprodukcijom, jer iz njega izvire ideja o tome šta je fotografija, šta predstavlja i kakvu poruku nosi.

Međutim, uz smisao, do dobrog rezultata moguće je stići vežbom.

- Pored samoedukacije i iskustva, razgovarao sam sa drugim fotografima. Najviše sam naučio kao pomoćni fotograf, a onda sam se ja našao u ulozi tog koji daje savete, preporuke i ideje. Najviše volim kad ne znam odgovor na neko pitanje, jer tome posvetim najviše pažnje. Pronađem odgovor na pitanje, on je saznao nešto novo, ali saznao sam i ja – zaključuje Miloš Spasić.

Jedan od najvećih događaja bio je Fotomaraton na Fruškoj gori, u saradnji sa PSD „Železničar“, udruženjem „Fruškać“ i kompanijom “Vin-vin”. Kroz fotografije su prikazane tri teme – „Senka“, „Refleksija“ i „Staze“.

- Na samom početku obišli smo jezero, gde je naša preporuka bila da tu urade fotografije refleksije. Temu staze mogli su da rade na svakom koraku, dok je vidikovac „Orlovo bojište“ pružao mogućnost za sve tri teme, a pogotovo za senke. Svako od učesnika slao je po jednu fotografiju. Takmičenje je imalo i nagradni karakter, te smo ocenjivanje podelili na dva dela. Jedan je bio komercijalni – putem lajkova na Fejsbuku, a u drugom delu smo mi, kao članovi tima, bodovali fotografije.

        B. Pavković