Penzioneri sve manje zavisni od državne kase

Kako je obrazložio Ivan Mimić, direktor Sektora za finansijske poslove Fonda PIO učešće neto penzija u BDP na kraju 2018.godine iznosio je 10,3 procenta, što je niže od utvrđenog limita učešća po Zakonu o buyetskom sistemu od 11 odsto. Kada se zna da je učešće neto penzija u BDP 2012.godine iznosilo 12,4 odsto onda je jasnije koliko se penzijska kasa oporavila i zašto je Finansijskom strategijom ove godine planirano taj procenat bude 10,4 odsto, kao i da se 2020. smanji na 10,2 procenata da bi 2021. taj procenat bio 10, a već 2022. on bi trebalo da iznosi 9,8 odsto.

Upravo zbog već postignute, ali i očekivanja, finansijske konsolidacije penzijske kase, Finansijska strategija za naredne tri godine planira da penzije rastu primenom takozvane švajcarske formule odnosno da se usklađuju sa polovinom rasta BDP i isto tolikim postotkom rasta troškova života. Naime, u Fiskalnoj strategiji od 2020. do 2022.godine navedeno je da će naredne godine biti uvedena švajcarska formula koja automatski, na osnovu određenih makroekonomskih pokazatelja, određuje procenat rasta penzija. To, pak, znači da će penzioneri kada vide visinu rasta BDP-a i troškova inflacije u prethodnoj godini znati za koliko će im penzija porasti, a to će dakle zavisiti od privrednog rasta.

Po proceni Fiskalnog saveta Srbije švacarska formula bi od naredne godine mogla značiti da se penzije godišnje povećaju između pet i šest procenata. Dakako, toliko povećanje sledilo bi za sve penzionere bez obzira na trenutnu visinu čeka, što sada nije slučaj kada Vlada Srbije ima diskreciono pravo da odlučuje o procentu povećanja penzija za one sa nižim primanjima i za one koji primaju više od proseka.

Bilo nekad

Takozvana švajcarska formula obračuna penzija, koja je po oceni FS dobra mera, nije novost za penzionere u Srbiji. Primenjivana je sve do 2006.godine nakon čega su penzije počele da se usklađuju samo sa inflacijom. Od 2010.godine penzije se ponovo, osim za inflaciju usklađuju i za deo rasta BDP ukoliko on prelazi četiri procenta. Od 2014.godine i Zakona o privremenom umanjenju penzija, usklađivanje je bilo praktično suspendovano, jer je Vlada Srbije na osnovu svojih procena, a u skladu sa ekonomskim pokazateljima, predlagala procenat povećanja.

Potpuno ukidanje Zakona o privremenom umanjenju penzija bilo je prošle godine i tada je Vladi Srbije ostavljena mogućnost da se one usklađuju na osnovu fiskalnih mogućnosti, pa samim tim penzioneri nisu mogli sami da izračunaju koliko će im primanja biti povećanja. Sada se ponovo uvode tačni mehanizmi indeksiranja penzija , pa bi one po trenutnim rezultatima i očekivanjima za ovu godinu, godišnje mogle da rastu između pet i 6 procenata.

Pored izvesnosti indeksiranja uvođenje švacarske formule u obračun penzija ponovo vraća izvesnost u penzioni sistem Srbije, jer je ona buyetski održiva, predvidiva i pravično određeuje povećanje penzija.

Primena švajcarske formule značila bi da se penzije povećavaju početkom godine i to odmah čim zvanična statistika iskaže ekonomske rezultate – visinu BDP i rast cena, a to je već u januaru a najkasnije u februaru tekuće godine. Na taj način penzije bi se usklađivale od početka godine, s obzirom da se one isplaćuju za mesec koji je prošao, pa bi penzioneri uvećane januarske penzije primali u februaru, a troškovi za isplatu bi tokom cele godine bili vidljivi i ne bi se prelivali u narednu.

LJ. Malešević