Završen Samit EU-Zapadni Balkan u Poznanju

Brnabić je novinarima, posle završenog skupa, kazala da je Berlinski proces izuzetno značajan i da bez njega Srbija i zemlje regiona, ne bi imali šansu da sa zemljama Evropske unije i evropskim liderima razgovaraju makar jednom godišnje o evropskim integracijama i regionalnoj saradnji i povezivanju.



“Berlinski proces je, kako god bilo, napravio region stabilnijim i bolje povezanim”, istakla je Brnabić.



Nažalost, zbog svega što je Priština uradila, morali smo da se fokusiramo na neke negativne, umesto na pozitivne stvari, kazala je premijerka i dodala da je od 2014. godine, kada je pokrenut Berlinski proces, međusobna trgovina u regionu bila veća nego ikada.



“Ovo je prva godina da je trgovina pala. Srbija će učiniti sve da situacija sledeće godine bude pozitivnija, šta će se desiti, ne zavisi samo od nas”, rekla je Brnabić.



Na samitu Zapadnog Balkana pored Brnabić, učestvovali su premijeri Severne Makedonije, Albanije, predsedavajući Saveta ministara BiH, Crne Gore, privremenih prištinskih institucija, Zoran Zaev, Edi Rama, Denis Zvizdić, Duško Marković i Ramuš Haradinaj.



Učestvovali su i kancelarka Angela Merkel, premijeri Velike Britanije i Francuske Tereza Mej i Eduar Filip, šefica evropske diplomatije Federika Mogerini, kao i domaćini, premijer i predsednik Poljske Mateuš Moravjecki i Andžej Duda.



Šesti samit završen je uz poruku Merkelove, koja je odgovarajući na pitanje novinara, kazala da stav francuskog predsednika Emanuela Makrona da EU ne može prihvatiti još članica dok mehanizmi upravljanja blokom ne postanu efikasniji, ne može odgoditi pristup balkanskih zemalja EU.



Ona je takođe navela da deli stav predsednika Makrona da se mehanizmi rada EU moraju poboljšati.



Snažna podrška evropskim integracijama Zapadnog Balkana stigla je od predsednika Poljske koji je, otvarajući sastanak šefova vlada regiona, kazao da nove vlasti EU ne treba da gurnu u zapećak proširenje i dodao da će, ako se EU povuče odavde, destabilizovati region.



Javnost je, takođe, saznala da je zabrana srpskim zvaničnicima da ulaze na Kosovo i Metohiju lažna vest. To je srpskoj premijerki na radnom doručku rekao Ramuš Haradinaj, a kasnije taj stav ponovio i novinarima u Poznanju.



Sporazum Prištine i Tirane o zajedničkoj spoljnoj politici komentarisao je albanski premijer Edi Rama koji je rekao da Beograd ne treba zbog toga da se oseća napadnuto, a naveo je i da region treba da ostavi “stara ista sra.a” iz prošlosti i da treba da ide dalje.



Bilo je dobrih vesti za privredu, pa je tako objavljeno da će 13. septembra 2019. godine biti otvorena Transportna zajednica sa sedištem u Beogradu, kao i da se do kraja meseca očekuje funkcionisanje “jednošalterskog sistema” na graničnim prelazima između Srbije i Crne Gore.



Samit je održan u Poznanju pošto Berlinskom procesu trenutno predsedava Poljska, koja je kao prioritete predsedavanja izdvojila privrednu, kulturnu i bezbednosnu saradnju, saradnju civilnog društva i mladih, razvijanje energetske i transportne infrastrukture.



U okviru Berlinskog procesa do sada je održano pet samita: u Berlinu (2014. godine), Beču (2015), Parizu (2016), Trstu (2017) i Londonu (2018).