Dinar jak zbog turista, investitora, dijaspore

Ekonomski stručnjaci naši a i strani smatraju da na stabilnu domaću valuti i građani i privrednici mogu da računaju bar do kraja ove godine. Promene na više ili na niže na kursnoj listi biće kozmetičke. Tako stručnjaci Erste banke prognoziraju da će se do 31. decembra 2019 dinar kretati u koridoru od 117,70 do 118,30 Prognoza na duže staze je nezahvalno davati jer na domaću valitu utiču ne samo dešavanja na domaćem tržištu već i na svetskom a posebno u evrozoni.

Kada jedna valuta jača onda je stvar jasna priliv deviza je veći od odliva. Za domaću valutu tu su presudni prilivi od stranih invesitcija.

Šta se sa dinarom dogodilo i šta nas čeka u narednom periodi profesor na Ekonomskom fakultetu u Beogradu dr Ljubodrag Savić kaže:

Znatan priliv stranih invesitcija doveo je do jačanja dinara. Međutim ono što bih istakao kao veoma bitno nije ni jačanje ni pad domaće valute. Dinar je već duže vreme stabilan a kretanja na kursnoj listi na više ili na naiže su veoma mala. To je jako bitno u za privrednike i građane. Međutim na duge staze je nezahvalno davati prognoze jer na domaću valutu utiču ne samo prilike kod nas već i dešavanja na međunarodnom tržištu. Niko ne može reći šta je sa pojedinim vodećim valutama biti za 10 ili 15 godina. Svi znamo šta se gotovo preko noći dogodilo sa šavjacarksim frankom i koje je to posedice imalo, kaže naš sagovornik.

Turisitčke manifestacije koje privlače strance donose znatan priliv deviza. Organizatori su izračunali da svaki gost na Egzitu ponese lepe uspomene ali i ostavi 400 evra koliko potroši kod nas.

Lane je priliv od ovog festivala bio 13,3 miliona evra a ove se očekuje još i više. Posle ovog festivala slede razne letnje ijade pa devize stižu makar iz regiona. Nova velika devizna žetva može se očekivati kada zasvira truba u Guči. Ne samo da domaćini zarade već se to vidi i na kursnoj listi.

Savić objašnjava da je jačanje dinara nikadan ne odgovara izvoznicima. Za njih su  roba i usluge manje konkurentni na svetksom tržištu jer su skuplji. Na dobitiku su svi koji otplaćuju kredite indeksirane u evrima. Jaka domaća valut pogoduje uvoznicima jer je roba jeftinija. Posredno od toga koristi imaju i domaći potrošaći svih vrsta. Dinar je mogao da bude i jači. Da bi sprečila preveliki porast Narodna banka Srbije je kupila tokom pet meseci ove godine 580 miliona evra da bi primirila domaću valutu.

Dinar čeka lagodno leto jer pored investitora koji unose novac u Srbiju tu su i gasarbajteri koji stižu da odmor provedu ovde .Kao što je poznato put ih vodi prvo do menjačnica. Bez obzira da li se novac menja zbog provoda ili gradnje kuće devize ostaju u Srbiji. Ne treba zaboraviit da Srbija iz godine u godinu beleži rast i priliv deviza od turizma. Sve to doprinosi da domaća valuta bude jača. Ipak svi koji merkaju da li da se zaduže u dinarima ili u evrima jer je kod ovog potonjeg kamata povoljnija ipak je najbolje da izaberu domaću valutu. Zaduživanje u dinairma uz fiksnu kamatu i ratu je još uvek nešto što se isplati najviše jer su rate iste od prvog do poslednjeg dana ispunjavanja obaveza. U vremenu u kome živimo sigurnost ima prednost.

D. Vujošević