Diskusija u novosadskom Osnovnom sudu: Zašto suđenja traju dugo?

Ovakav dijalog, kako je navedeno, ima za cilj uključivanje građana u reformu pravosuđa iz drugačije perspektive, što su posle predstavljanja rada suda, dokazala i pitanja prisutnih učesnika u vezi sa sudskim postupcima i stručna pojašnjenja njihovih dilema.

Prva zamenica predsednice Osnovnog suda  sudija Tatjana Pakledinac   je napomenula da je ovo drugi sud po veličini u Srbiji, koji ima trenutno 102 sudija, a u toku je konkurs za još četvoro.

U prvih šest meseci Sud je imao u radu oko 45.500 predmeta, i uspeo  da reši priliv novih, i čak 2.500 predmeta više od priliva, tako da je broj onih koji su nerešeni na kraju pomenutog izveštajnog perioda smanjen.  Moram napomenuti da u broju starih predmeta nema znatno sudećih, već se on odnosi mahom na izvršne postupke, rekla je Pakledinac.

Zamenica predsednice kazala je da ovaj sud ulaže velike napore i pokušava da rešava stare predmete što brže, ponaročito one starije od deset godina.

U nekim referadama, na primer kod radnih sporova, gotovo da i nema starih predmeta, gde se oni rešavaju u roku od šest meseci, dodala je Tatjana Pakledinac.

Sudija Osnovnog suda u Novom Sadu Biljana Lepotić odgovorila je na pitanje šta to usporava sudski postupak, odnosno pojasnila, na čega se odnosi i javnosti često pominjano, suđenje u razumnom roku. 

Pre svega, reč je o ljudskom, odnosno građanskom pravu, garantovanom ustavom i podložnom Evropskoj konvenciji. Inače, Zakon o pravu na suđenje u razumnom roku iz 2015. godine je u svojim početnim  odredbama predvideo šta se to ceni kod trajanja postupka, uz uvažavanje svih okolnosti odnsono složenosti predmeta, istakla je Biljana Lepotić.

Navela je da nije svejedno da li se izvode brojni dokazi zbog činjeničnog pitanja u postupku, ili se on vodi povodom, na primer, pisane dokumatacije.

Sudija Osnovnog suda Milan Knežević istakao je preopterećenost sudija parničara brojem predmeta. On je napomenuo da svaki građanin ima pravo na suđenje u razumnom roku bez odugovlačenja i to pravo je usko povezano s pravom na sudsku zaštitu.

Svaka posebna parnica ima svoj optimalan rok. Karakterisično za građanske, parnične, vanparnične, izvršne postupke, je činjenica da kada se podnese inicijalni akt, tokom trajanja tog postupka ne dolazi do nastupanja zastarelosti potraživanja. Ti postupci neretko traju dugo, objasnio je sudija Knežević i dodao.

Vrhovni kasacioni sud je doneo jedinstven program rešavanja starih predmeta, a na osnovu njega  svi sudovi u Srbiji su doneli posebne programe za rešavanje ovih predmeta za svaku sudeću godinu. Da pojasnimo,  pod starim predmetom se podrazumeva  onaj u kojem postupak traje duže od dve godine, a trajanje postupka se računa od momenta podnošenja inicijalnog akta, podnete tužbe ili izvršenja rekao je Knežević. On je zaključio da, posmatrajući prošlu godinu,  ciljevi rešavanja starih predmeta u novosadskom Osnovnom sudu su u velikoj meri  ispunjeni.    

Ubrzano se postupa,  a ročišta se zakazuju u rokovima koji nisu duži od 30 dana, kazao je sudija Milan Knežević.

Kad se govori o opstrukciji, vlada stav da je Sud taj koji može da ubrza postupak, i to je tačno, ali uvek se posmatra koji su propusti na strani suda i da li je za određeno vreme moglo da se izvede više dokaza i da se sprovedu sve zakonske mere da se proces okonča. Ipak, mora se uzeti u obzir i broj sudija, kao i da ima i drugih učesnika u postupku, odnosno stranaka. Na primer, moguće je nedostavljanje nalaza veštaka u odgovarajućem roku. Takođe, stranka koja se ne pojavi pred sudom možda ne opravda svoj nedolazak unapred, da bi sudija mogao da otkaže ročište, kao i mnoge druge situacije, naglasila je sudija Lepotić.

Ona je predočila da, kad se priča o trajanju postupka, mora se imati u vidu i načelo dobrog vršenja pravde, odnosno da kvalitet pravne zaštite mora biti na zadovoljavajućem nivou.      

Forum  je organizovan uz podršku Vrhovnog kasaciocionog suda i saradnju više udruženja, Centra za evropsle politike, Komiteta pravnika za ljudska prava - Jukom i uz podršku Američke agencije  za međunarodni razvoj - USAID.

M. Vujačić