Dr Glavaš Trbić: Istraživanje Batuta pokazalo da je 700.000 građana bezubo

Zašto u državi u kojoj stranci masovno dolaze, posebno preko leta, da popravljaju zube, prevashodno zbog povoljne cene, ali i stručnosti stomatologa, imamo ozbiljan zdravstveni problem s domaćim stanovništvom? Da li možda tih 700.000 ljudi nije imalo sredstva da pokrije troškove popravke, koji su toliko povoljni za strance i gastarbajtere ili prosto nisu održavali oralnu higijenu, odnosno nisu prali zube svaki dan, kao što to čini 60 odsto građana prema podacima istog Istraživanja „Batuta”? Odgovore tražimo od doktora stomatologije Biljane Glavaš Trbić koja je radila u manjim, ali i većim mestima u Srbiji, u državnoj ali i privatnoj praksi.

- Osim straha koji je i najčešća asocijacija na zubara, problem je i nepotpuna informisanost o adekvatnoj higijeni zuba i usta, prevenciji oboljenje, kao i značaju zuba za celokupno zdravlje organizma. Problem je utoliko veći, a što se iz same brojke od 700.000 direktno ne vidi, da se krezubost i bezubost sve češće javlja kod mlađe, a ne samo starije populacije. Odgovor zašto se javlja već u dečijem uzrastu, delom leži u komentaru jednog pacijenta na pitanje da li njegovo dete od šest godina pere zube: „Pa zar treba? Oni su mlečni, ispašće”. Tom logikom dolazimo do broja od 700.000. Hoće, ispašće, ali će infekcija preći na stalne zube, i uzrokovati njihovo ranije propadanje - objašnjava dr Biljana Glavaš Trbić.

Koji procenat ljudi dolazi preventivno kod zubara a koji tek kad nastane bolan problem, po vašoj slobodnoj proceni?

- Većini pacijenata je bol ili otok glavni uzrok dolaska u ordinaciju. Neretko se dešava da, kad stišamo bol, pacijenti više ne dođu na nastavak terapije, a inicijator sledećeg susret je ponovni bol, ili otok kada je terapija komlikovanija, a i skuplja. Dešava se da nekad menjaju stomatologe jer osećaju sramotu zbog nedolaska.

Radite u privatnoj praksi ali radili ste i u državnim ustanovama. Da li postoji razlika u pacijentima u smislu njihovog pristupa, odnosno da li ljudi nekada biraju tretman u odnosu na cenu?

- Da, u državnim ustanovama je vađenje zuba jako česta usluga, između ostalog i iz uverenja pacijenata da je to najeftinije rešenje. Pitaju koliko šta košta, pa se opredele za najjeftiniju opciju, a to je uglavnom vađenje zuba. Moram da podsetim da i samo vađenje zuba nije besplatno, čak često isto košta i državno i privatno, a dugoročnije gledano može biti i skuplje od drugih zahvata. Bezubost izaziva loše žvakanje, pa se javljaju i problemi sa varenjem, zadahom, problemi u govoru, bolovi u viličnom zglobu, u uhu i tako ometaju dnevne aktivnosti i odmor, i tako vrlo brzo dovode do potrebe za zakazivanje pregleda kod lekara drugih specijalnosti.

Pacijenti izmučeni bolnim stanjem, neretko sami traže vađenje zuba kako bi se trenutno rešili problema i to im se čini kao najekonomičnije rešenje. Kasnije, kada hoće da povrate funkciju žvakanja i obnove izgled, povrate osmeh, svaki izvađeni zub koji se mogao lečiti, predstavlja izvor većih finansijskih izdataka. Tad nastaje žaljenje što nisu hteli da prihvate druge ponuđene opcije lečenja.

Da li su danas popularniji estetski zahvati poput izbeljivanja zuba od zdravstvenih, poput skidanja kamenca?

- Danas postoji sve veći trend da se estetski zahvati rade van stomatološke ordinacije. Izbeljivanje zuba nije moguće adekvatno sprovesti bez prethodnog stručnog zubarskog pregleda, otkrivanja uzroka tamnjenja zuba, uklanjanja kamenca i naslaga sa zuba, i popravke karioznih zuba. Bez toga, samo beljenje zuba može dovesti do nepovratnih teških oštećenja zuba i sluzokože usta. Uklanjanje kamenca, jednom ili dva puta godišnje, je zdravstvena mera kojom produžavamo vek zuba do duboke starosti, a neretko je i dovoljno da se postigne željeno posvetljenje i lepota zuba bez izbeljivanja.

Šta spada u osnovnu negu zuba, osim redovnog pranja i koliko često bi trebalo ići na pregled kod zubara, preventivno?

- Zanimljiva je činjenica da kada bismo četkicom uspeli da pranjem dohvatimo sve površine svih zuba - bilo bi dovoljno zube prati jednom u dva dana. To nije moguće, zato osim četkice, koja dosegne do 65 odsto površina, bez obzira na trud i tehniku, treba koristiti pastu i obavezno još neko pomoćno sredstvo kao što je konac za zube, međuzubna četkica ili silikonska čačkalica. Tu su i sredstva za ispiranje usta ali koja treba izabrati samo u konsultacije sa zubarom da bi se izbegla šteta usled pogrešnog izbora.

Jasno je da je prevencija majka zdravlja i osim stomatološkim intervencijama, veliki deo vremena posvećujem edukaciji pacijenata i informisanju o njihovom zdravstvenom stanju.

Snežana Milanović

Koje sve druge bolesti mogu uzrokovati kvarni zubi?

- Same bakterije koje se nalaze u ustima mogu biti žarište iz koga se šire i nastaju oboljenja udaljenih organa koja na prvi pogled ne povezujemo sa zubima. Tu su oboljenja kostiju i zglobova, opadanje kose i neka kožna oboljenja, srčana oboljenja. Otoci i infekcije pojedinih zuba mogu u par dana dovesti i do smrtnog ishoda. Zato postoji praksa da hirurg obavezno traži mišljenje i popravku zuba pre velikih hiruških intervencija.