Brnabić: Srbija na evropskom putu, brine me samo stabilnost

Brnabić je, na kraju posete Londonu govorila na prestižnom Kraljevskom institutu za medunarodne poslove na temu „Srbija, Balkan i Evropska unija", podsetila da su dva ključna prioriteta spoljne politike Srbije - članstvo u EU i stabilan region.

„Prvo pitanje koje mi ljudi postavljaju jeste ''zašto u EU''. EU se suočava sa unutrašnjim izazovima, Velika Britanija je napušta, ljudi vide da Unija prolaz kroz teške izazove. Mislim da je odgovor da je za mene EU najpre mirovni projekat. Puno ljudi u Evropi su to zaboravili. Zahvaljujući Uniji Evropa je imala najduži period mira“, podvukla je ona.

Brnabić je kazala da mnogi Evropljani smatraju da je mir nešto što se ne može promeniti i fokusiraju se na druga pitanja, ali da će za nju EU biti uvek uspešan projekat zbog mira koji je donela kontinentu.

Ukazala je da je takav mirovni projekat potreban Zapadnom Balkanu, jer će prijemom u članstvo doneti mir i stabilnost regionu.

„Takođe radi se o porodici koje dele iste vrednosti i verujem da je Srbiji prirodno mesto u evropskoj porodici nacija, jer delimo te iste vrednosti. Više od 70 odsto investicija je iz zemalja članice EU, a oko 70 odsto naše trgovine je sa tim zemljaama. Ekonomski tom prostoru pripadamo. Politički mi nemamo Plan B, kao što neki misle“, naglasila je premijerka.

Brnabić je istakla da se spoljna politika u tom pogledu neće menjati i da će pristupanje EU ostati strateški cilj.

Pristupni proces je, prema njenim rečima, administrativni proces.

„To je kao video igrica u kojoj otvarate i zatvarate poglavlja, a šampion je ko svih 35 nivoa ispuni. Sva poglavlja su deo 35-og koji je lak za ostale, jer je njegov naziv ''ostala pitanja'', a za Srbiju najteze političko jer se tiče Kosova i Metohije“, podvukla je ona.

Brnabić je rekla da je prema njoj Poglavlje 23 o vladavini prava najkompleksnije, najskuplje je poglavlje o zaštiti životne sredine, a najteze političko za Srbiju je poglavlje 35.

Istovremeno ona ukazuje da bi najgori scenario bio kada se bi se u članstvo EU primila nespremna zemlja.

„Građani bi se radovali kada bi postali članica, ali ako ne budemo spremni, to bi bilo pre svega zbog lakše mogućnosti da se napusti zemlja. To ne želim. Mislim da je najveća pretnja Srbiji da, ako prerano pristupi EU, odliv mozgova, što s evidi u slučaju Hrvatske“, naglasila je predsednica vlade.

Tada, kako kaže, gube se „mozgovi“ koji su potrebni za sprovođenje potrebnih reformi, promenu u društvu i za sve ostalo.

„Kao premijer privržena sam članstvu Srbije u EU, ali nisam za prerano članstvo. Otvaranje poglavlja sada zavisi od spremnosti zemalja članice EU da li žele da upute signal da su za ili protiv proširenja, a ima mnogo onih koje su protiv. Ne zavisi to više od reformi sprovedenih u zemlji kandidata“, rekla je ona.

Brnabić je istakla da je ne brinu rokovi kada će Srbija postati članica, već je njen posao da Srbija što pre postane „evropska Srbija".

„Srbija u EU je van moje kontrole, to je na članicama EU. Moj posao je da Srbija postane što pre evropska zemlja“, podvukla je premijerka.

Navela je da i nas pogađa Bregzit, jer je EU fokusirana na to pitanje.

Istakla je da je regionalna stabilnost danas mnogo važnija od evropske integracije, jer bez stabilnog i predvidivog regiona nećemo biti u mogućnosti da mislimo o evropskoj integraciji, boljem zivotu, boljoj privredi.

„Srbija je najveća zemlja i najveća ekonomija u regionu, ali sa samo sedam miliona nije dovoljno velika da ne oseti posledice ako se bilo šta dogodi u regionu“, objasnila je Brnabić.

Srbija je, prema njenim rečima, puno uradila po pitanju regionalne stabilnosti.

Upitana o opoziciji, Brnabić je ukazala da građani podržavaju aktuelnu vlast, jer vide da je otvorila veliki broj radnih mesta, pospešila privredu, život.

Navela je da ranije „demokratske vlasti“ nisu učinile ništa po pitanju normalizacije odnosa sa Prištinom, iako je to ključno za našu punu stabilnost i napredak.

„Vidim da ljudi znaju i osećaju da su predsednik i vladajuća koalicija spremni da se bave kako pitanjem Kosova, tako i jačanjem ekonomije“, dodala je premijerka.

Brnabić je kazala da, što se protesta tiče, ima ih širom Evrope, a nije videla da se u Parizu dovodi u pitanje vladavina prava, te odbacila sve tvrdnje opozicije da u Srbiji nema slobode medija, ljudskih prava i slično.

Govoru je prisustvovala Ketrin Ešton, nekadašnja visoka predstavnica EU za spoljnu i bezbendosnu politiku, koja je rekla da postoje mnoga ekonomska pitanja oko kojih moraju da se brinu prmeijeri regiona i pitala da li zajednički mogu da se suoče sa tim izazovima.

Brnabić je ukazala da je Eštonova bila ta koja je izborila prvi sporazum Beograda i Prištine, da bi bez tog sporazuma bilo mnogo teže stanje na Kosovu.

Dodala je da sve zemlje regiona i dalje imaju problem sa velikom nezaposlenošću, posebno mladih, te navela da je Berlinski proces dobra inicijativa koja je pojačala saradnju Zapadnog Balkana i donela važne projekte.

Međutim, posle toga usledile su takse, koje je uvela Priština, i koje su sve dovele u pitanje, rekla je Brnabić.

Prema njenim rečima, čitav region se obavezao CEFTA sporazumom i poštovali su ga svi i u najtežim vremenima, a kršenje od strane Prištine pokazuje da se želi ići u doba pre 2006. kada je potpisan.

„Uvođenjem takse oni su prekinuli svu komunikaciju. To je vodilo ka stalnom pogoršanju situacije“, objasnila je premijerka.

Najavila je da će pokušati da vidi šta može da se učini da se obnovi komunikacija i uputi jasan signal da se ekonomska saradnja ne sme prekidati.

Priština mora da razume, a ne vidim da je to slučaj, da bez komrpomisa sa Srbijom druge zemlje neće ih pustiti u EU, neće ih priznati pet članica Unije koje to nisu učinile, ukazala je ona.

Status kvo nas sve usporava, ali zaustavlja u potpunosti Prištinu, rekla je Brnabić, naglašavajući da zbog toga ne razume što samo Beogard moli za kompromis, a Prištini je potrebniji nego nama.