Levoruki bombarder Nikola Crnoglavac oduševio prepuni Spens

I, ispostavilo se da je to bio pravi izbor. Rukometaši su pobedili Švajcarsku (32:31), izborili su odlazak na završnu smotru najboljih evropskih ekipa, a Novi Sad i 6.000 posetilaca, koji su zdušno i otmeno, bez ijedne uvrede, od prvog do poslednjeg minuta bodrili naš tim u velikoj sali Spensa i zato zaslužuju najveću ocenu.

Odavno se nije dogodilo to da se za rukometnu utakmicu u Novom Sadu tražila karta više, što je pokazatelj da Novosađani vole ovaj sport. Ono što raduje je to da je trbine pretežno popunila mladost, deca su došla organizovano iz svih rukometnih sredina, logično najviše iz Vojvodine. Zasluge pripadaju tehničkom organizatoru i domaćinu RK Vojvodina, inače sedmostrukom uzastopnom aktuelnom šampionu države, čiji je tim ljudi dao nemerljiv doprinos celokupnoj organizaciji svojevsnog spektakla.

Idol mladima

Načinom i stilom igrom Nikola je postao idol mlađim generacijama, što se moglo videti u Spensu, pošto je mnogo mladih od njega tražilo autograme i da naprave selfi za uspomenu.

- Drago mi je i prija mi. Trudim se da opravdam ukazano poverenje. Konačno sam dobio pravu šansu i trudim se da je iskoristim. Ne želim da me to ponese, već da ostanem sa obe noge čvrsto na zemlji.

Sjajna atmosfera i prelep ambijent, koji je podsećao po svom koloritu na najlepši ćilim, bili su inspirativni za izabranike Nenada Peruničića da prikažu igru dostojnu spektakla i odlaska na Evropski šampionat. Uspeli su tek posle dramatičnog finiša. U ekipi je bilo tri–četiri igrača (Nikola Crnoglavac, Dejan Milosavljev, Bogdan Radivojević, Lazar Kukić) koji su odskakali, a jedan od njih, junak susreta je svakako desni bek Crnoglavac.

Reprezentacija je posle duže vremena dobila opasnog levorukog igrača, pored kojeg “žive” i krilo i pivot. Pokrenuo je i druge bekove, unoseći poverenje i otvarajući im prostor za šut. Uz to, pokazao je samopouzdanje, odgovornost i hrabrost u kritičnim trenucima. Velike i važne utakmice rađaju junake, a Nikola to i jeste bio u meču koji nam je doneo plasman na EP.

Učesnici

Plasman na EP 2020. osigurale su 24 reprezentacije, koje će biti raspoređene u četiri šešira.

Šešir 1: Španija, Švedska, Nemačka, Francuska, Hrvatska, Mađarska. Šešir 2: Norveška, Severna Makedonija, Danska, Belorusija, Slovenija, Rusija. Šešir 3: Austrija, Crna Gora, Letonija, Island, Portugalija, Češka. Šešir 4: Bosna i Hercegovina, Poljska, Švajcarska, Ukrajina, Holandija, Srbija.

– Hvala na lepim rečima, ali najvažnije je to da smo mi kao tim ostvarili uspeh i ispunili zacrtani cilj. Svakako ja kao pojedinac ništa ne bih mogao da uradim bez saigrača. Možda sam ja sada iskočio, sledeći će put neko drugi. Najvažnije je to da mi međusobno gradimo drugarstvo na terenu i van njega, a kvalitetnim radom doći će i rezultat. Pored igrača, zahvalio bih se i selektoru Peruničiću, koji je imao u mene poverenje. Meni ostaje da radim još više u novom klubu, Bakauu, i da u reprezentaciji dam maksimum. Kod mene je najvažnije to da dobro otvorim utakmicu, a poverenje se stiče golovima, asistencijama i trenerskom podrškom – rekao je Crnoglavac. 

Ova ekipa prvi put se okupila pre sedam meseci, u kojoj nema zvezda.

– Posle svega dva dana priprema nesrećno smo remizirali s Belgijom, ali kako je vreme odmicalo verovali smo jedni drugima, gradili dobru atmosferu, a struični štab nam je bio vetar u leđa. Nedostatak iskustva nam je odneo još jedan bod protiv Hrvata, da bi posle pobede u Belgiji znali šta nas čeka u Spensu. To je stvaralo dodatni pritisak, cilj smo ostvarili, plasirali smo se na EP  i to zasluženo. Srećan sam zbog toga.

Reprezentativci su u odlučujući meč ušli prilično nervozno, što se pokazalo i na terenu.

Kompletna Juga na EP

Prvi put na EP ićiće svih šest reprezentacija sa prostora Jugoslavije (Srbija, Hrvatska, BiH, Crna Gora, Slovenija i Makedonija).

- Drago mi je zbog toga. Dokazali smo da se na ovim prostorima igra dobar rukomet. Sada čekamo žreb da vidimo ko će nam biti rivali. Bez obzira na njihova imena, potrebno je da se što bolje spremimo i da damo 100 odsto svojih kapaciteta u svakoj utakmici. Ono što je veliki problem je što nam vreme nikad nije saveznik. U oktobru imamo EHF nedelju i krajem decembra počinju završne pripreme, a imajući u vidu da šampionat počinje 9. januara 2020. ostaće malo vremena za uigravanje u kompletnom sastavu – upozorava Nikola.

- Pored važnosti meča i imperativa pobede, imali smo mnogo pehova, Milosavljev je branio sa rupturom zadnje lože, ali je na svoju odgovornost igrao, nije želeo da nas ostavi na cedilu, kazavši da bi branio i sa jednom nogom. U 15. minutu smo zbog povrede ostali i bez Marsenića, izuzetno važnog igrača i u odbrani i u napadu. S druge strane, Švajcarci su bili rasterećeni. Želeli smo da utakmicu rešimo za pola sata, što je nemoguće. Imali smo pet golova razlike (28:23, 47. minut), čime smo anulirali prednost Švajcaraca, ali ponovo smo platili danak neiskustvu. Posle nekoliko izgubljenih lopti i ishitrenih šuteva, Švajcarci su serijom 7:1 poveli golom prednosti. U tim momentima smo pokazali jaku volju, želju i borbenost i zasluženo na kraju slavili.

Novosadska publika dala je dodatni impuls.

– Srećan sam što sam prvi put u dresu reprezentacije igrao pred publikom u Novom Sadu, gradu za koji me vežu najlepše uspomene, jer sam sedam godina stasavao u kaćkom Jugoviću. Dugujemo novosadskoj publici veliku zahvalnost za podršku, što su nam bili vetar u leđa i u teškim trenucima, kada smo posle vođstva od pet golova došli u situaciju da se borimo za pobedu. Jednostavno nam nisu dali da se predamo, već nas terali da idemo napred.I uspeli smo – zadovoljan je Crnoglavac.

Jovo Galić