Hoće li Srbija učestvovati u izgradnji nuklearke u Bugarskoj?
Da li će se u Bugarskoj graditi nuklearna centrala „Belene”, ko će finansirati taj projekat i da li će i Srbija učestovovati u njemu teško je reći, ali je poznato da je Bugarska počela da traži investitora, odnosno strateškog partnera za taj projekat, a da li će zaitneresovanih i biti pokazaće se za nekoliko meseci.
Ministarka energetike Bugarske Temenuška Petkova najavila je učešće Srbije u izgradnji nuklearne centrale „Belene”, ali za sada, kako pišu mediji, zvaničnih razgovora s vlastima u Beogradu nije bilo.
Treba reći i da to nije prvi put da se naša zemlja spominje kao mogući investitor u izgradnji te nukelarke pošto je još 2011. godine tradašnji ministar energetike Srbije Petar Škundrić zagovarao učešće Srbije u tom projektu. Uz to, ideja o izgradnji nukelarne elektrane „Belene” stara je nekoliko decenija, a budući da je reč o investiciji teškoj više do šest milijardi evra, taj projekat je više puta odlagan.
– Bez obzira na to da li je zvanična ponuda Bugarske za učešće u izgradnji nuklerane elektrane „Belene” stigla u Vladu Srbije ili ne, odluku o tome neće biti lako doneti jer je posle katastrofe u Černobilju nekadašnja SFRJ donela moratorijum na izgradnju nuklearnih elektrana, koji, koliko je meni poznato, nije ukinut – kaže urednica u internet časopisu „Balkanmagazin” Jelica Putniković. – Doduše, Srbija je prošle godine s Ruskom Federacijom potpisala Sporazum o upotrebi nuklearne energije u mirnodopske svrhe, a potom je, tokom zvanične posete Srbiji, ruski predsednik Vladimir Putin s predsednikom Srbije Aleksandrom Vučićem razgovarao i o nuklearnoj saradnji. Krajem prošle godine Skupština Srbije usvojila je Zakon o radijacionoj i nuklearnoj sigurnosti i bezbednosti, a osnovan je i Direktorat za radijacionu i nuklearnu sigurnost i bezbednost Srbije…
Sve to, međutim, ne znači da je država donela odluku o tome da se ukine moratorijum i otpočne gradnja nuklearke u Srbiji, ističe naša sagovornica.
Odgovor na pitanje trebaju li Srbiji nuklearke veoma je komplekasan, ukazuje Jelica Putniković, pošto je posle katastrofe u Černobilju javnost protiv tog izvora energije.
– Uz to, Srbija je ugasila sve katedre na fakultetima koje su školovale kadar koji bi mogao graditi nuklearku ili raditi u njoj, a stručnjaci su kategorični da je za stasavanje kadra te struke potrebno više od decenije. Sve to, naravno, pod uslovom da se izglasa ukidanje moratorijuma i započne saradnja s nekim partnerom koji će obezbediti finansiranje i tehnologiju za eventualnu gradnju nuklearke u Srbiji. Treba reći i da je takva investicija veoma skupa te da je potrebno pametno izvagati i ekonomske efekte takvog poduhvata, koje bi uključile i procene isplativosti ulaganja i benefita.
– Mnogi, i pored toga što je u Srbiji na snazi moratorijum na izgradnju nukelarki, predlažu da se nuklerake grade ili da se Srbija uključi u izgradnju nuklearke u susednoj Bugarskoj, braneći taj stav argumentima da je naša zemlja i inače izložena opasnosti od nuklearne katastrofe jer smo okruženi nuklearnim elektranama. Kad je reč o NE „Belene”, treba znati i da je reč o projektu koji prati niz problema između partnera – bugarskih investitora, s jedne strane, i ruskog „Rosatoma”, s druge. Sada se čini da Bugari ozbiljno nameravaju da završe taj projekat, ali pitanje je treba li Srbija da u tu priču ulazi „grlom u jagode” pošto i dalje ima mnogo nepoznatih. Pogotovo bi bilo rizično ulaziti u taj projekat kao mali akcionar s učešćem od pet do deset odsto jer s takvim učešćem sigurno da srpska strana ne bi dobila neko uticajnije pravo glasa, a ulaganje bi bilo ogromno i za tako simbolično partnerstvo. Tu je, naravno, i pitanje koja srpska firma bi bila partner za NE „Belene”, da li bi to značilo ponovno zaduživanje… – ističe Jelica Putniković.
D. Mlađenović
