Bakterije sve otpornije na antibiotike
U 24 kliničke laboratorije, među kojima su Institut za javno zdravlje Vojvodine u Novom Sadu i Institutu za plućne bolesti Vojvodine u Sremskoj Kamenici, tokom cele prošle godine praćena je rezistencija bakterija na antibiotike u Srbiji, a a procenjeni obuhvat populacije na nacionalnom nivou, u odnosu na podatke o rezistenciji, iznosi više od 65 odsto.
Srbija se nalazi među evropskim zemljama sa najvišim procentima rezistentnih izolata na većinu ispitanih vrsta bakterija. Proporcije antimikrobne rezistencije u ovom izveštaju uglavnom odgovaraju vrednostima kao u zemljama južne i istočne Evrope.
Prikupljani su podaci o osetljivosti osam vrsta bakterija, a u obzir su uzimani invazivni izolati, poreklom iz krvi i cerebrospinalne tečnosti. U ispitivanom razdoblju svi izolati određene bakterijske vrste testiraju se na antibiotike predviđene za tu vrstu, koji su navedeni u formularima za praćenje rezistencije za tekuću godinu. Osetljivost je ispitivana u svim laboratorijama u skladu s važećim standardom, testom i metodama.
- Od ukupnog broja od 2.811 prijavljenih invazivnih izolata bakterija, 1669 sojeva (59,37 osto) pripada gram-negativnim, a 1.142 (40,63 odsto9gram-pozitivnim bakterijama. Od 2811 izolata,
najučestaliji je stafilokokus aureus, zatim slede klebsiela pneumonije i acinetobakter spp. Imeđu enterobakterijama zabeležen je visok procenat rezistentnih izolata na cefalosporine treće generacije - navodi se između ostalog u izveštaju Instituta za javno zdravlje Vojvodine.
Po procentu rezistenije bakterije Klebsilia pneumoniae na treću generaciju cefalosporina, Srbija zauzima neslavno prvo mesto sa 85,8 posto. U hrvatskoj je procenat rezistencije 41,7 posto, Mađarskoj 41,1 posto, Slovenija 23,7 posto. Rezistencija na karbapeneme kod Klebsilia pneumoniae je veća od 10% u nekim zemljama EU (Grčka, Italija, Bugarska, Rumunija, Kipar, Malta), ali i u Belorusij, Turskoj, Gruziji, Ukrajni i Srbiji gde je zabeležena rezistencija veća od 25 posto.
Bakterija Esćerićia coli otporna je na antibiotike širokog spektra (na ampicilin u 67,8 posto slučajeva, amoksicilin odnosno klavulinsku kiselinu 33,3 posto, dok je na lekove novije generacije manje otporna: na ciprofloksacin rezistentno je 1,1 posto, a na morepenem 1.4 posto izolata. Međutim, na evropskoj listi Srbija se penje i kad je ova bakterija u pitanju i trenutno sa 27,9 posto rezistentnih izolata zauzima peto mesto, iza Bugarske, Kipra, Italije i Slovačke. Bakterija Staphylococus aureus rezistentna je na meticilin (MRSA) u obimu od 28 posto, na ciprofloksacin je rezistentno 22,8 posto izolat,a a na rifampicin 15,9 posto. MRSA rezistencija u Evropi najviše pogađa Rumuniju (44,4 posto), a srbija je u gornjoj polovini tabele, sa 28 posto rezistentnih uzoraka.
Najteža situacija je s enterokokusom. Na ampicilin je rezistentno neverovatnih 90,3 posto izolata, kao i na gentamicin (84,6 posto). Jedini lek za E. faecalis i E. faecium je linezolid, na koji je rezistentno samo 0,4 posto, odnosno 0,6 posto izolata.
Streptococus pneumoniae je u 32,9 posto slučajeva rezistentna na penicilin, a u 27 posto izolata na eritromicin. Ovi podaci vrlo su ozbiljni, pošto je jedna od komplikacija infekcije streptokokom – meningitis.
LJ. P.