Iva Milošević: Žene primorane da pribegnu muškim principima

Gledali smo prve večeri predstavu “Petrijin venac” Dragoslava Mihailovića, u režiji Bobana Skerlića, Ateljea 212, o ženi koja je propatila u životu i pokušava da se odbrani od svega što je snalazi. Sinoć je izvedena predstava “Zla žena” Jovana Sterije Popovića, u režiji Ive Milošević, i izvođenju Narodnog pozorišta / Kazališta / Nepsinhaz iz Subotice. Rediteljka “Zle žene” Iva Milošević govori za naš list o ženama junakinjama, njihovim izborima i činjenjima, iznoseći svoje viđenje ovog Sterijinog komada i Sultane, zanimljivog lika koji je opisao u ovom delu.

– U samoj postavci stvari, Sultana je proglašena od strane sredine zlom ženom. Nju etiketira jedna palanačka sredina, koja ne voli iskakanje iz nametnutih društvenih uloga, što ona čini svojim nekontrolisanim ispoljavanjem gneva i očaja, kako ja to vidim. Već je to diskriminacija, utoliko što ni sam muž, pa ni posluga, najbliža okolina, to ne vidi kao jednu situaciju u kojoj jedinka ima neki problem, i ne može da igra igru opštih društvenih maski i kodiranog ponašanja, koja se od nje očekuje, pogotovo u 19. veku, kako je sve bilo jako kruto. Moja teza je da je sredina okrutna prema njoj, i da zapravo, do kraja komada, ona, ne mogavši da pronađe izlaz iz te situacije i način da se oslobodi svoje društveno nametnute pozicije, postaje takva.

Ona je grofica, od nje se očekuje da bude žena koja ceo dan veze, svira na citri, i u mojoj predstavi ona svira na citri, dokoličari, i ponaša se u skladu sa bontonom. Ali, kada zameni uloge sa obućarevom ženom, dospe u niži društveni sloj, i proživi jednu vrstu inicijacije u spoznavanju prave, čak i fizičke okrutnosti, ona shvati, kao što i sam Sterija kaže, da je teško trpeti, ali je lako tući. Tako i ona počinje da primenjuje silu kada se vrati kući. Znači, ona na kraju postaje zla. Nju je zla sredina proizvela u zlu ženu.

 Da li mislite da je i danas sredina surova, i da je ženama teško da se pobune. Nekako kao da i dalje postoji distinkcija između ženske i muške pobune. Da li bi se složili s tim?

– Složila bih se u segmentu u kojem mislim da postoje, kao prvo, muški i ženski principi, koji se na raznim nivoima, na razne načine sprovode, vidljivo i nevidljivo, u društvenom životu, delovanju, opstajanju u društvu. Mislim da su žene još uvek primorane da pribegnu muškim principima, da bi uspostavile situaciju, na primer, autoriteta nad grupom, ili da bi neke svoje ciljeve ostvarila. Zbog toga mislim da situacija još uvek nije ravnopravna. Mislim da ženski princip, koji je lišen sile, nametanja moći zastrašivanja, kako ja to vidim, još uvek nije dominantan i da bi žena neki “muški” posao obavljala uspešno, vrlo često svojevoljno, svojim izborom se “promuženstvuje” da tako kažem. To nam govori da situacija još uvek nije sasvim liberalna po žene, jer im ne dopušta da se autentično ponašaju. Naravno, ne bih zanemarila činjenicu da postoji i negativna strana ženskog principa, ranjivost, vrlo često preterana dramatičnost, histeričnost, što muški pol vrlo često voli da primeti.

Naišla sam na podatak koji me je zastrašio, da je u Srbiji 1806. spaljena poslednja veštica. Mi nismo, zapravo, istorijski gledano, mnogo odmakli od takvog jednog događaja. Verovatno će biti potrebno još vekova emancipacije društvene svesti, i pojedinaca, ženske svesti, da bi se te okolnosti, kakve danas postoje, promenile u povoljnijem pravcu za žene.

  U našoj dramaturgiji, kako se konstatuje, ima dosta autorki drama, i sve ih je više. Da li mislite da ženski autori lakše registruju eventualne probleme koji se tiču žena, lakše pišu o njima, tačnije ih opisuju, nego muški, ili je to jednostavno pogrešna teorija?

– Mislim da je to površna generalizacija. Evo, ja sam radila komad “Drama o Mirjani i onima oko nje”, Ivora Martinića, baš je učestvovala na Pozorju pre više godina. On je, kao muškarac, božanstveno uočio, s puno empatije, nežnosti i nežne duhovitosti, jednu zatomljenost usamljene žene, jednu promašenost, “pipanje” po obrascima na koje je navodi svet u kome živi, kako da se ponaša, kako da kroji svoj život, jedno “pipanje” u mraku, u potrazi za srećom. Dakle, ne bih se složila s tom vrstom generalizacije.     

- 11 časova - Okrugli sto o predstavi “Zla žena”, gornji foaje scene “Pera Dobrinović” SNP-a

- 18 časova - Pozorje mladih “Bilo jednom... Bajke za sve uzraste iz svetske i mađarske književnosti”, Akademija umetnosti Novi Sad, klasa glume na mađarskom jeziku, Akademija umetnosti (Đure Jakšića 7)

- 18 časova  - “Medicina u teatru – lekari kao tvorci moderne drame?”, predavanje dr Yevada Karahasana, SNP, gornji foaje scene „Pera Dobrinović“

- 20 časova - Takmičarska selekcija: “Neustrašive – Kao i sve slobodne ?evojke”, tekst Tanja Šljivar, režija Salome Dastmalhi, Dojčes teatar, Berlin (Nemačka), scena Novosadskog pozorišta / Ujvideki sinhaz

- 21 čas - Pozorje mladih: “Malograđanska svadba”, Bertolt Breht,  Akademija umetnosti Novi Sad, klasa glume na srpskom jeziku, Akademija umetnosti (Đure Jakšića 7).

        N. Pejčić