Rukometaši Vojvodine spustili zavesu na najuspešniju sezonu

Uz dobro poznate navijačke pesme Novosađani su u svom domu na Slanoj bari s medaljama oko vrata i peharom u rukama počeli slavlje koje su kasnije nastavili u restoranu “Bata Pežo”. Borba za titulu nije bila ni blizu neizvesna kao prošle sezone, kada se sve odlučivalo u završnici mečeva poslednjeg kola. Vojvodina je sada u dominantnom stilu sa osam vezanih pobeda u plej–ofu Superlige do trona stigla dva kola pre kraja domaćeg prvenstva. Već tada su svi sa Slane bare proslavili veliki uspeh, tako da je posle uručenja pehara drugi put na red došlo veselje. Posebne emocije su, ipak proradile kod svih igrača i članova stručnog štaba kada im je trofej konačno došao u ruke.

– Potvrdili smo kvalitet i dobar rad svih ovih godina. Napravili smo još bolju sezonu od prethodne. Možda je prošla titula bila slađa i teža za osvojiti, ali ova mi je draža jer sam sa ovim momcima od početka, ja sam kreirao ekipu i radio s njom cele godine. Nadam se da ćemo na ovom mestu i sledeće sezone slaviti osmu titulu u nizu – istakao je trener Vojvodine Boris Rojević, koji je prvi tim preuzeo pred početak prošlog plej–of u dosta nezahvalnom trenutku, ali je na kraju, uprkos mnogim osporavanjima uspeo da odvede Novosađane do titule.

Savršena sezona je iza rukometaša Vojvodine. Obogatili su vitrine sa tri pehara i samim tim su očekivanja u sledećoj dodatno porasla.

Davao je Boris Rojević tokom sezone šansu mlađim igračima, a pogotovo u poslednja dva meča Superlige kada su se na terenu našli i oni koji nisu imali veliku minutažu. Ono što je sigurno je da su se svi potrudili da maksimalno iskoriste ukazanu priliku. Na pitanje da li su opravdali njegova očekivanja strateg Voše je kratko i jasno odgovorio:

– I više od toga.

– Uvek je teže braniti trofeje. Svake godine čujem istu priču “da sledeće godine nema šanse da osvojite titulu, već ste svima dosadili”, a mi uvek pokažemo da imamo šanse i da smo najbolji.

Uprkos tome što su na zaista impresivan način završili ovu takmičarsku godinu, nije ni igračima, a ni stručnom štabu bilo lako svih ovih meseci. Kao najteži period s najvećim izazovima Rojević je istakao kraj prošle godine, tačnije mesec decembar.

–  Otišli smo u Hrvatsku na meč regionalne SEHA lige sa devet, deset igrača i uspeli smo da budemo do kraja u egal meču protiv jednog velikog Zagreba, koji je bio kompletan. Mislim da smo nepravedno izgubili utakmicu u poslednjim minutima – prisetio se Rojević, koji je vodio Novosađane i do šestog mesta u regionalnom takmičenju, što je najbolji plasman jednog kluba iz Srbije.

K. Bugarski