NAFTA U SRBIJI Na poljima kod Turije rodilo 2,5 miliona tona crnog zlata
Idući od Srbobrana ka Turiji, putnik se neminovno susreće s izuzetno plodnom zemljom, ali vidi i pumpe koje bogatstvo crpe iz velikih dubina pod zemljom.
Naftno polje na tom potesu jedno je od više od 50 naftnih i gasnih kojima upravlja „Naftna industrija Srbije”, jedina kompanija u našoj zemlji koja istražuje i proizvodi naftu i gas.
U blizini Turije nafta se proizvodi oko trideset godina, a istraživanja o tome da li je ima i da li se može eksploatisati sežu u prošlost. To potvrđuju reči direktora pogona „Srednji Banat” Biljana Elezovića, koji ističe da su na naftnom polju „Turija sever” prva ispitivanja rađena još tokom Drugog svetskog rata, ali se na potvrdu čekalo više decenija – do 1988. godine, kada je potvrđeno da ispod plodne crne bačke zemlje ima i crnog zlata.
– Eksploatacija nafte na naftnom polju „Turija sever” započela je 1991. godine, a od tad je izbušena ukupna 101 bušotina, od kojih je trenutno u procesu eksploatacije 63 – kaže Elezović. – U nešto manje od tri decenije s tog naftnog polja proizvedeno je oko 2.500.000 tona nafte i oko 99.000.000 kubnih metara gasa. Izvesno je da će se na tom naftnom polju raditi i u budućnosti jer je prošle godine urađen glavni rudarski projekat kojim su definisane rezerve crnog zlata i smernice daljeg rada.
Da na tom polju nisu vidljive prepoznatljive pumpe za eksploataciju nafte, malo ko bi mogao i pretpostaviti da na tom prostoru ima crnog zlata. Pumpe su u njivama na kojima se uspešno gaje različite poljoprivredne kulture. Po Elezovićevim rečima, proces eksploatacije nafte je hermetičan, nema zagađenja okolnog zemljišta, primenjuje se savremena tehnologija, a eksploatacija se odvija na dva načina – dubinskim pumpanjem na klipnim šipkama i uz pomoć dubinskih električnih centrifugalnih pumpi. Na naftnom polju postoji i laboratorija, a proces proizvodnje i otpreme nafte neprestano se kontroliše.
On ističe da je poslednjih deset godina na tom naftnom polju izbušeno 26 bušotina, od kojih su dve iz prošle već u eksploataciji, a ove godine izbušena je jedna istražna bušotina. Ukazujući na to da se proizvodnja odvija u skladu sa svetskim standardima, Elezović ističe i da se velika pažnja poklanja ekološkoj bezbednosti, da se ulaže u novu tehnologiju istraživanja i savremenu opremu u proizvodnji, te da je na naftnom polju „Turija sever” kompletno rekonstrusana infrastruktura, ugrađeni su novi merni uređaji, zamenjeni cevovodi, svi procesi proizvodnje su automatizovani i ostvarene su značajne uštede.
Ove godine obeležava se sedam decenija otkako se u Srbiji istražuje nafta jer je 10. februara 1949. godine u Zrenjaninu osnovano Preduzeće za istraživanje i proizvodnju nafte. U julu te godine erupcijom gasa na gasnom polju Velika Greda u južnom Banatu otkriveno je prvo ležište ugljovodonika, a proizvodnja gasa počela je 1952. Iste godine otkriveno je prvo naftno polje u Jermenovcima, gde je proizvodnja počela 1956.
– Naftno polje „Turija sever” po mnogo čemu je specifično jer su bušotine na dubini od oko 2.300 metara, što je znatno više nego na drugim poljima. Tačka stinjavanja nafte je 33 stepena Celzijusa pa je bilo neophodno izolovati cevi kojima se ona transportuje. To je i razlog što se nafta s tog polja do rafinerije u Pančevu transportuje auto-cisternama, a ne naftovodom. Uz to, na tom naftnom polju je procenat iskorišćenosti gasa pre pet godina bio oko 75 odsto, a sada je oko 97 procenata, a gas koji se izdvaja tokom proizvodnje koristimo za sopstvene potrebe – za zagrevanje objekata i rad kogeneracijskog postrojenja za proizvodnju električne i toplotne energije. I na drugim lokacijama
NIS-a izgrađene su nove kompresorske stanice, membranska postrojenja za pripremu gasa, odnosno izdvajanje CO2, kogenerativna postrojenja i male gasne elektrane, a u Ostrovu, kod Kostolca, i na Paliću – sistemi za komprimovanje prirodnog gasa – rekao je Elezović.
D. Mlađenović