„DNEVNIK” ISTRAŽUJE: Na pomolu ishod afere krađa beba?

Reč je o muškarcu koji je svojevremeno usvojen i koji se obratio za pomoć Vladinoj komisiji i Udruženju da mu pomognemo da sazna ko su mu biološki roditelji.

Naime, došlo se do podatka da žena koja se vodi kao njegova majka u dokumentaciji, od porođajnog protokola, preko prvog upisa matične službe do usvojenja, ne postoji. To je potvrđeno u dve matične službe jer takve žene, ni pod devojačkim, ni pod udatim prezimenom, nema.

Takođe je utvrđeno da je i otac nepostojeći jer postoje dve prijave rođenja. U prvoj se navodi i ime oca, a u drugoj ga nema.

Nema ni bračnog stanja žene koja se navodi kao majka, a onda se nepostojeća majka u posebnom dokumentu odriče deteta i daje ga na usvajanje.

Neko je morao da određenu bebu proglasi mrtvom, da to saopšti roditeljima, a da onda kao majku u zvaničnim dokumentima navede nepostojeću ženu, potom napravi dokument u kojem se majka odirče bebe i da je daje na usvajanje, što ukazuje na to da je neko zloupotrebio položaj. 

Na to da je reč o prevari, navodi i to što je utvrđeno da je čak 29 dosijea o usvajanju beba od 1976. do 1981. godine u Centru za socijalni rad u Aleksincu nestalo.

To su prvi konkretni podaci do kojih su došle Vladina komisija za istraživanje slučajeva nestalih beba i Udruženje za istinu i pravdu o bebama, a na osnovu čega tvrde da je posredi velika prevara i organizovana krađa beba.

Inače, Komisija Vlade Srbije za ispitivanje rada državnih organa u svim slučajevima nestalih beba u našoj zemlji počela je rad 11. juna prošle godine, a čine je predstavnici državnih institucija i roditelja koji sumnjaju da su im deca nestala iz porodilišta. Zadatak je da ispita odgovornost onih koji su godinama sprečavali istrage.

Nadležnim organima prijavljeno je više od 3.000 slučajeva nestalih beba, a najveći broj odnosi se na period od sedamdesetih godina prošlog veka do kraja devedesetih.

Posle presude Evropskog suda za ljudska prava 2013. godine u korist Zorice Jovanović kojoj je 1983. godine, tri dana nakon porođaja, rečeno da je beba preminula, našoj zemlji je naloženo da u roku od godinu omogući mehanizam koji će pružiti istinu svim roditeljima koji su u istoj ili sličnoj situaciji.

S obzirom na to da Srbija za pet godina, koliko je od tada prošlo, nije uspostavila taj mehanizam, Komitet ministara Saveta Evrope ponovo je pozvao vlasti u našoj zemlji da to učine. Formiranjem pomenute komisije ispunjava se deo presude iz Strazbura.

Međutim, predstavnici Komiteta ministara Saveta Evrope stalno skreću pažnju na značaj problema i potrebu da se slučaj nestalih beba konačno reši ne bi li na prevaru veka konačno bila stavljena tačka i pronađeni krvci.

Sredinom februara direktor Direktorata Saveta Evrope za ljudska prava Kristof Poirel je apelovao da se što pre preduzmu koraci ka usvajanju  zakona koji zapravo predstavlja razradu onoga što podrazumeva sprovođenje presude Evropskog suda za ljudska prava, da bi porodice saznale sudbinu svojih nestalih beba.

Mada je bilo najava da će zakon biti usvojen tokom ovog prolećnog zasedanja Skupštine Srbije, to se još nije dogodilo, a sam Predlog zakona o utvrđivanju činjenica o statusu novorođene dece za koje se sumnja da su nestala iz porodilišta, u skupštinskoj proceduri je još od 20. marta prošle godine.

Zbog toga što slučaj nestalih beba već decenijama ne dobija epilog, pre nešto više od meseca, majke – članice Udruženja roditelja nestalih beba održale su protest ispred Skupštine. Na taj način državi su, kako kažu, poslale poruku da se povodom rešavanja njihovih problema i dalje ništa ne dešava. One su podsetile i na to da su i dalje bez odgovora na pitanje šta se dogodilo s njihovim decom.

Po podacima Udruženja roditelja nestalih beba, u Srbiji je u poslednjih 40 godina u porodilištima lažno proglašeno mrtvim između 6.000 i 10.000 novorođenčadi. Roditelji tvrde da imaju dokaze o tome da su njihova deca proglašavana mrtvima još u porodilištu, a zatim preprodavana na crnom tržištu. Zbog toga su roditelji, njih oko 2.000, počeli da se udružuju. Kao dokaze su dostavljali dokumentaciju ili činjenicu da nisu dobili papire, a pogotovo umrlice za svoju decu.

Kikindska porodica dobila odštetu

Bogdan Janjić (60), penzioner iz Kikinde, početkom prošle godine

odlukom Osnovnog suda u Kikindi, a po preporuci Evropskog suda za ljudska prava u Strazburu, prvi u Srbiji dobio je odštetu od 10.000 evra zbog sumnje da mu je tek rođeno dete nestalo iz porodilišta.

Tog 3. juna 1983. godine Bogdan i njegova supruga Milena bili su najsrećniji roditelji. Njihov željno iščekivani prvenac Dejan na svet je došao u porodilištu u Kikindi. Međutim, beba je, pod izgovorom da ima zdravstvenih problema, prebačena u Beograd, gde je, navodno, preminula.

Dobio je potom još dvoje dece, Nemanju i Tijanu, ali nijednog trenutka nije mogao da se pomiri sa činjenicom da im je najstarije dete samo tako istrgnuto iz naručja. Zbog toga je pre tri godine u Osnovnom sudu u Kikindi pokrenuo sudski spor u kojem je tužio državu za pretrpljeni duševni bol i patnju. Posle niza potresnih ročišta, sudija Radojka Radovanović je 6. februara prošle godine donela presudu u njegovu korist.

 Takođe su navodili da im nisu dozvoljavali da vide decu, da ih identifikuju ili preuzmu telo da bi ga sahranili, kao i da u pogrebnim preduzećima nema evidencije o tome da su njihove bebe sahranjene na grobljima ili kremirane, dok za ostalu novorođenčad postoji zapis. Među dokazima su i nepotpuna medicinska dokumentacija u bolnicama i matičnim službama o njihovoj deci.

D. Nikolić