Vučić otvorio poslednju deonicu južnog kraka Koridora 10

Vučić se obratio građanima i poručio da je Srbija uspela da izgradi sve što generacije nisu mogle i da treba da budemo ponosni najepšim mostom i autoputem koji Evropa ima, a koji će biti za našu decu i budućnost.



"Ovo jesmo mi i ovo jeste Srbija, nema lepše zemlje od naše Srbije, nema zemlje koju više volimo i nema ponosnije zemlje od Srbje i nema naroda koji poput našeg može da kaže da je uspeo toliko da izgradi i promeni sebe i svoju zemlju kao što smo mi uspeli u proteklih nekoliko godina", naglasio je predsednik Vučić, ne krijući radost:



"Kiptim od sreća, radosti i ponosa, za ovako nešto veliko, moćno i lepo, što nadilazi naše snove", kazao je predsednik.



Prekidan skandiranjem građana koji su prisustvovali svečanosti, "Aco, Srbine", Vučić je rekao da ne bi verovao da mu je neko pre nekoliko godina rekao da će ovako lepo da bude u Vladičinom Hanu.

Citirao je Ivu Andrića koji je pisao: "Jedna velika građevina koja je dugovečna, korisna i lepa, ne menja samo izgled i značaj kraja u kome se nalazi nego ima i duboke veze sa narodom koji se njom služi. Narod preko podviga svojih pojedinaca stvara građevinu na sliku i priliku svojih najdubiljih težlji i osobina, a te građevine polagano i stalno utiču na karakter naroda, jer nema slučajnih građevina izdvojenih iz društva i njegovog razvitka".



U pravu je bio veliki pisac, rekao je Vučić, nisu svi kilometri auoputeva i svega što se gradi nešto što je slučajno.



Svečanosti otvaranja autoputa prisustvovao je veliki broj građana, članova Vlade Srbije, diplomatskog kora, predstavnika lokalnih samouprava i upravnih okruga, privrednika i drugih gostiju. 



Prisutvovali su i predsedavajući Predsedništva BiH Milorad Dodik i premijer Severne Makedonije Zoran Zaev.



Priređen je kulturno-umetnički program koji je počeo intoniranje himne Srbije, a građani su mogli preko video bima da vide kako su se odvijali radovi na gradnji autoputa.

Premijerka Ana Brnabić rekla je danas da završetak Koridora 10 ima simbolično značenje - njime se povezujemo sa Evropom, gde nam je i mesto, a to je istovremeno prekretnica za zemlju, koja pokazuje da završava započete projekte.



"Beskrajno sam srećna i ponosna na ovaj poduhvat, srećna sam i ponosna što završavamo južni krak Koridora 10 i taj veliki poduhvat kroz Grdelicu. Želim da čestitam svim građanima jer je ovo za sve građane istorijski dan", rekla je premijerka na petlji Predajane koju je obišla zajedno sa predsednikom Srbije Aleksandrom Vučićem i ministrima u Vladi.

Srbija će sa otvaranjem deonice auotputa u Grdeličkoj klisuri imati povezan autoput od severa do juga, na celoj glavnoj trasi Koridora 10 od Batrovaca na granici sa Hrvatskom do Preševa na granici sa Makedonijom, kao i severni krak od Horgoša ka jugu.



Na ukupno 26,3 km, na veoma teškom terenu, savladano je uspešno devet velikih kosina, izgrađena petlja Predejane, dva tunela Predejane i Manajle ukupne dužine 2,8 km i 36 mostova, ali i regulisano šest kilometara korita Južne Morave. 



Sa otvaranjem tog dela Koridora 10 od Niša do Soluna će moći da se stigne za oko tri sata. 



Južni krak Koridora 10 kroz Grdeličku klisuru je jedinstven i po petlji Predejane jedina u Srbiji i na Balkanu cela na mostovskim konstrukcijama iznad reke. 



Koridor 10 je jedan od najvažnijih panevropskih saobraćajnih koridora koji prolazi kroz Srbiju i povezuje Austriju, Mađarsku, Sloveniju, Hrvatsku, Srbiju, Bugarsku, Makedoniju i Grčku, čija je izgradnja počela još 1970. godine u bivšoj SFRJ.



Trasa autoputa kroz Grdeličku klisuru najteža je deonica južnog kraka Koridora 10, a njena vrednost je 350 miliona evra.



Projekat gradnja autoputa u Grdeličkoj klisuri su finansirali zajmovima Evropska investiciona banka i delom Svetska banka.



Izgradnja auto-puta kroz Grdeličku klisuru je najkomplikovaniji projekat kod nas, ali i u Evropi, zbog geologije. Na tim deonicama ugrađeno je 250.000 tona asfalta, sklonjeno 650.000 kubika kamena.



Južni krak Koridora 10 u Srbiji je dug 74 kilometara, a radovi na najtežoj deonici u Grdeličkoj klisuri trajali su šest godina.



Na toj deonici su izgrađena dva tunela, Predejane i Manajle, ukupne dužine 2,8 km, minirana su brda da bi se priroda ukrotila i "ispravljalo se" i korito Južne Morave.



Autoput kroz Grdeličku klisuru se sastoji se od dve manje deonice: Grdelica - Caričina Dolina oko 12 km i Caričina Dolina - Vladičin Han od 14,3 km.



U Grdeličku klisuru ugrađeno je 560.000 tona asfalta, a ukupna dužina svih potpornih konstrukcija iznosi oko 15 km. 



Priroda na ovoj deonici, pokazala je posebno svoju ćud na Kosini 2, gde se obrušio deo brda, pa su građevinari morali da izgrade galeriju sa 110 betonskih nosača, ugrađeno je 7.000 tona armature a uklonjeno 170.000 kubnih metara zemlje.



Na Kosini 3, na klizištu koje je jedno od najzahtevnijih na ovoj deonici, iskopano je preko 500.000 kubnih metara zemlje...



Tunel Manajle, trenutno najduži drumski tunel u Srbiji, dužine je 1.808 metara, a posle njega nailazi se na most Džemen do, čija je dužina 521 metar.



Takođe, o upravljanju svim bezbednosnim sistemima u tunelima brinuće tim tehničkih lica 24 sata 365 dana u godini u tehničko-operativnom centru. 



Most Vrla dužine 645 metara je ujedno najduži i najviši most na južnom kraku Koridara 10, čiji je najviši stub visine 62 metra.



Most Vrla je rađen uz pomoć "lansirne rešetke", a proteže se preko reke Vrle i državnog puta Vladičin Han - Surdulica. 



Most je na 14 raspona dužine po 45 metara, koje savladava ukupno 140 nosača visine 2,20 metara, dužine 44 metra i težine od 87 tona svakog, što daje ukupnu dužinu svih nosača - greda od 6.160 metara i težinu od 12.180 tona.



Na tom mostu specijalna vrsta svetiljki omogućava million nijansi različitih boja.