Srbiju pozitivno ocenilo 400 nemačkih firmi

Ukazano je na potrebu intenzivnije borbe protiv korupcije, ali i jačanja pravne sigurnosti i transparentnosti u javnim nabavkama, saopštila je Nemačko-srpska privredna komora.

Nemačko-srpska privredna komora (AHK Srbija) sprovela je četrnaesti put među svojim kompanijama članicama istraživanje o privrednom ambijentu u Srbiji.

Ambasador Nemačke Tomas Šib rekao je da je, kada je on stupio na dužnost u Srbiji prošle jeseni, u nemačkim firmama radilo 48.000 radnika, a da ih je danas gotovo 60.000.

Samo taj podatak bio bi jasan odgovor na pitanje – da li je Srbija poželjna destinacija nemačkim kompanijama. Zbog čega – Nemačko-privredna komora pitala je one koje već posluju u Srbiji.

– Zadovoljne su učinkom zaposlenih, njihovim kvalifikacijama, spremnošću, voljom za rad i obrazovanjem – objašnjava predsednik Nemačko-srpske privredne komore i direktor „Hemofarma” Ronald Zelinger.

Pozitivne ocene dovele su u Srbiju gotovo 400 nemačkih firmi, poslednju pre dva dana – MTU, koja proizvodi i popravlja avio-motore. O problemima govore one koje su se već odomaćile. Loše ocenjuju borbu protiv korupcije, poreski sistem, pravnu sigurnost, transparentnost, javnu upravu.

– Digitalizacija, koja je važna za transparentnost i brzinu, u zastoju je. Za osam godina u Srbiji, navikao sam na to, ali svake godine kada moramo da produžimo radne dozvole, na šaltere idemo s gomilom papira. To bi moglo i moralo da bude lakše – rekao je Zelinger, a prenosi RTS.

Ipak, gotovo 90 odsto anketiranih firmi ponovo bi investiralo u Srbiji. Da bi takvo raspoloženje bilo dugoročno, imperativ su dalje reforme – saglasni su sagovornici.

– Srbija se mora okrenuti konceptu nove industrijalizacije jer to vidimo iz iskustva zemalja sveta koje se brzo razvijaju – naglašava profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu Ljubodrag Savić. – Industrijalizacija je proces koji zahteva velike pare, znanja, iskustva, istraživanja, analiziranje tražnje, da vidimo šta možemo da plasiramo.

Kod dugoročnih predviđanja stiglo se i do Svetske banke.

Prvi put među uslovima poslovanja je i dualno obrazovanje – sistem koji je u srpske škole ušao preko projekta nemačkog GIZ-a.

– Inženjeri jesu važni, ali u preduzećima moraju da rade ljudi koji mogu da realizuju ono što inženjeri smisle – kaže Martin Knap iz Nemačko-srpske privredne komore. – Bez snažne i stručne radne snage industrijalizacija je nezamisliva, i zato je to jedan od naših interesa, zato tako snažno sarađujemo na uspostavljanju dualnog sistema.

– Svetska banka vidi potencijal od sedam odsto za rast, ali samo ako se nastave strukturne reforme, a privatni sektor bude jači motor rasta – rekao je ambasador Šib. – To je takođe nešto što je ohrabrujuće, nadamo se da će taj potencijal biti iskorišćen.

– Potencijal rasta privrede je negde oko pet odsto – smatra predsednik Fiskalnog saveta Pavle Petrović. – Čini mi se da se Svetska banka malo zaletela kada je rekla sedam odsto, da je ona to gledala istočnu Aziju i slične zemlje. Pet odsto je veoma visoka stopa rasta za Srbiju, i to je ono što smo u našim analizama i pokazali da bi bilo moguće.

Nemačko-srpska komora anketirala je svoje članstvo i u drugim zemljama centralne i istočne Evrope. U konkurenciji 19 zemalja, Srbija se, kao i ranijih godina, našla na 11. mestu.

LJ. Malešević