Firme iz Srbije zamenile Kipar Hongkongom i Singapurom

Ka Panami je iz Srbije prošle godine otišlo deset miliona evra, Lihentnštajnu i Maršalskim ostrvima devet, a prema Dominikani, Libanu, Belizeu i Sejšelima tri miliona. Najveći deo plaćanja su obavila preduzeća iz metalne industrije – 44 odsto, ali su novac u of-šor zone iznosila i preduzeća koja se bave uslugama bežičnih i kablovskih telekomunikacija i firme za proizvodnju računara i periferne opreme – sedam odsto, zatim one za trgovinu električnim aparatima za domaćinstvo – šest odsto, nespecijalizovana trgovina na veliko – pet odsto i prizvodnja električne opreme za motorna vozila – dva odsto. 

Ti najnoviji podaci NBS-a ukazuju na to da se „mapa” of-šor zona menja kada je reč o iznošenju novca firmi iz Srbije jer ga je pre pet godina – 2014 – najviše bilo usmereno ka Holandiji, čak 1,5 milijarda evra. Te godine firme koje posluju u Srbiji iznele su of-šor zone više od 2,5 milijarde evra, a za prvih osam meseci 2015. taj iznos je bio 1,4 milijardu. Tada su podaci NBS-a pokazivali da je najveći deo transfera bio usmeren ka Holandiji, a odmah iza nje je bio Luksemburg s 548 miliona evra, dok je u of-šor zonu na Britanskim Devičanskim ostrvima otišlo 47 miliona evra.

Pre pet godina na spisku zemalja u koje je odlivan novac iz Srbije bile su i Švajcarska, Kipar, Kajmanska ostrva, Monako, Maršalska ostrva, Panama, a u NBS-u su precizirali da je reč o odlivu po osnovu tekućih, kapitalnih i finansijskih plaćanja.

Procenjivano je da u Srbiji posluje više od 1.000 preduzeća čiji su osnivači iz najpoznatijih of-šor zona. Najviše takvih firmi registrovano je na Kipru, a ima ih od Devičanskih ostrva do Paname: pre nekoliko godina takvih firmi na Kipru bilo je 785, na Britanskim Devičanskim osrtvima 147, a na Sejšelima 19.

Ekonomista Dragovan Milićević napravio je računicu po kojoj se svake godine iz Srbije u proseku iznese 1,2 milijarda evra, uz ocenu da se novac iz Srbije ne odliva samo po osnovu dobiti već i po osnovu transfernih cena. Kako je objasnio, strane kompanije u Srbiji nabavljaju materijal, opremu iz inostranstva i naduvaju svoje cene da bi smanjile profit u Srbiji. Drugi ekonomisti pak imaju računicu po kojoj je godišnji gubitak srpskog buyeta zbog iznošenja novaca u poreske rajeve i do tri milijarde evra.

Mada nema univerzalnog odgovora na pitanje zašto biznismeni biraju poreske rajeve za osnivanje preduzeća, kao jedan od mogućih ističe se da je prvi i osnovni – sigurnost poslovanja, lakše poslovanje i dobijanje kredita.

Ima i onih biznismena koji takvu svoju odluku pravdaju većom fleksibilnošću u raspolaganju novcem, kao i anonimnošću prilikom kupovine drugih preduzeća. Stručnjaci pak smatraju da su upravo ti odgovori i razlozi zašto je praksa poslovanja u of-šor kompanijama toliko raširena i zašto je koriste mnogi, kako svetski biznismeni, tako i naši.

I pomenuti podaci NBS-a pokazuju, kao i nekoliko godina unazad, da Kipar više nije najpoželjnija of-šor zona jer i tamo firme moraju da plaćaju porez na dobit. Većina vlasnika of-šor firmi zato je prethodnih godina osnivala preduzeće u drugim zemljama, i to najčešće u Holandiji, gde je porez na dobit pet odsto.

Stalno se ponavlja da of-šor kompanije jesu legalan način poslovanja, ali da su one ujedno i mnogo jeftiniji i lakši način nego što je to u zemljama koje ne slove za poreske rajeve. Naime, uz pomoć of-šor zone firme legalno izbegavaju plaćanje poreza i druge prepreke u poslovanju, u njima vlasnici preduzeća mogu bez ikakvih ograničenja podizati novac, transferisati ga na druge račune, kupovati preduzeća i trgovati robom.

Ujedno, stručnjaci tvrde da jedan od motiva za osnivanje kompanija u of-šor zonama može biti i prikrivanje pravnog vlasnika. Od početka ove godine Srbija je dobila novi registar, koji vodi Agencija za privredne registre, a po njemu će do kraja ove godine vlasnici ili suvlasnici 28.168 preduzeća – strane firme i pojedinci – morati biti „razotkriveni”. Tako će se prvi put u Srbiji znati pravi i istiniti, odnosno stvarni podaci o stranim vlasnicima ili suvlasnicima.

LJ. Malešević