Čak i jedna čašica dnevno šteti zdravlju
Konzumacija alkohola odgovorna je za 2,8 miliona smrtnih slučajeva godišnje širom sveta, a rak je vodeći uzrok smrti povezan s alkoholom među ljudima u dobi od 50 i više godina, upozoravaju naučnici, koji takođe naglašavaju da nema sigurnog nivoa konzumacije alkohola.
Naime, analiza podataka 28 miliona ljudi iz 195 zemalja, pokazala je da je kod osoba u dobi od 50 i više godina, alkohol odgovoran za 27 odsto smrtnih slučajeva kod žena i 19 odsto smrtnih slučajeva kod muškaraca.
Iako su neke prethodne studije pokazale da alkohol može da štiti od nekih stanja, ipak se pokazalo da bilo kakva konzumacija alkohola povećava rizike povezane sa konzumacijom alkohola. Posebno je bila jako izražena povezanost između konzumacije alkohola i rizika od raka, povrda i zaraznih bolesti.
Ovi rezultati ukazuju da konzumacija alkohola i njeni štetni učinci po zdravlje mogu da postanu sve veći izazov kako zemlje postaju sve razvijenije, te da su donošenje ili održavanje mera kontrole konzumacije alkohola od vitalnog značaja. Smatra se da bi trebalo da se uvedu zaštitne mere poput poreza i akciza na alkohol, kontrole dostupnosti alkohola, kao i ograničavanja reklamiranja alkoholnih pića.
Inače, konzumacija alkohola je povezana s razvojem više karcinoma i to rakom usne duplje, rakom jednjaka, rakom želuca, rakom grkljana, rakom jetre, rakom kolona, rakom rektuma i rakom dojke.
Sinovi alkoholičara otprilike tri do pet puta češće postaju alkoholičari nego drugi muškarci. Ti neočekivano veliki rizici ipak ne iznenađuju jer može da se pretpostavi da je reč o uticaju okoline, kao što se u narodu kaže: kakav otac, takav sin.
Međutim, istraživanja dece alkoholičara koja su bila usvojena u porodicama bez alkoholičara pokazala su da je i kod njih šansa da postanu alkoholičari tri puta veća.
Alkoholizam je dugotrajna i često hronična bolest i to je najteži socijalni zavisnički problem gotovo svuda u svetu. Poznato je da alkoholizam jedne osobe svojim poteškoćama nanosi patnje za još četiri do pet osoba iz okruženja. Unutar demografskih podgrupa došlo je do značajnog porasta socijalnih posledica izazvanih zloupotrebom alkohola u grupimlađih osoba koje imaju od 18 do 29 godina, kao i kod samaca, nezaposlenih, penzionera i stambeno nezbrinutih ljudi.
Danas se sve češće spominje da alkoholizam nije jedinstveni poremećaj, već grupa poremećaja koji se po uzorku međusobno razlikuju. Danas su psihološke, socijalne i biološke teorije značajne u određivanju uzroka nastanka alkoholizma.
Uzroci alkoholizma leže, pre svega, u samom čoveku, a zatim u njegovoj bližoj ili široj okolini. Psihološke teorije spominju euforičko delovanje alkohola kao najvažniji motiv uzimanja alkoholnih pića. Osoba pije jer se pod uticajem alkohola oseća opuštenije i veselije, ali često i zato da ublaži teskobu i napetost zbog stresa i frustracija koje doživljava u spoljnjem svetu.
Biološke teorije koje razmatraju ulogu naslednih faktora u pojavi i razvoju alkoholizma polaze od činjenice da se alkoholizam u nekim porodicama javlja češće, u drugima ređe ili se uopšte ne javlja. Postoje dokazi da genetski posredovani biološki uticaji doprinose razvoju alkoholizma koji se opisuje kao poligenski poremećaj. Naravno, ljudsko biće je vrlo složeno te se smatra da se kod tih osoba radi samo o genetski uslovljenoj većoj sklonosti ka razvoju alkoholizma, ali ne i o sudbinskom predodređenju da će osoba postati hronični alkoholičar, jer multipli geni deluju zajedno s mnoštvom različitih činilaca u uspostavljanju konačnog rizika za razvoj alkoholizma.
Društveno-kulturni faktori izazivaju alkoholizam pomoću običaja, prihvaćenih tipova ponašanja pojedinih sredina, nepovoljnih socijalnih i porodičnih faktora. Poznato je da, na primer, dete najčešće prvi put proba alkoholno piće upravo u roditeljskom domu.
Tinejyeri koji konzumiraju alkohol izloženi su većem riziku od razvoja agresivnog raka prostate kasnije u odrasloj dobi, pokazala je jedna druga studija. Naime, nasuprot tinejyerima koji uopšte ne piju alkohol, konzumenti barem jednog alkoholnog pića dnevno, imaju tri puta veći rizik od razvoja agresivnog raka prostate u odraslom dobu.
Obzirom da tokom adolescenije prostata ubrzano raste, izgleda da u tom razdoblju prostata može da bude osetljivija na uzročnike karcinoma.
Rezultati ovog istraživanja ne dokazuju da alkohol povećava rizik od razvoja agresivnog raka prostate, nego samo ukazuju na njihovu povezanost.
Inače, kod agresivnog raka prostate, bolest se brzo širi i na druge delove tela. Rak prostate se najčešće širi na kosti ili limfne čvorove. Takođe, uobičajeno je da se rak prostate širi i u jetru ili pluća. Retko se širi na druge organe, poput mozga.
Ljubica Petrović