U zalagaonicama guli kamata od deset odsto mesečno

Novac se obično pozajmljuje od rođaka ili prijatelja, ali kada ni oni nisu u prilici da pomognu, a kartice i krediti zakažu, put neminovno vodi u zalagaonicu. Tu se građani u novčanim problemima obraćaju da bi došli do sume od pedesetak evra pa do veoma velikih iznosa, za koje se zalažu i vozila. Kamate su drakonske – obično deset odsto mesečno. Ali kada se nema, a nešto je preko potrebno, izbora često nema.

Mnogi se pre ulaska u te loklale i ne zapitaju šta su oni u stvari i ko ih kontroliše te po kojim pravilima rade.

Odgovore na ta pitanja nije baš lako dati. U Agenciji za privredne registre zalagaonice ne registruju. Međutim, po našem Zakonu o privrednim društvima i propisima koji regulišu rad preduzetnika, potrebno je pri registraciji prijaviti samo primarnu delatnost. Osim toga, kompanija ili lice koje se registrovalo može se baviti i drugim poslovima. Može neko prijaviti, recimo, agenciju za konsalting kao osnovnu delatnost, a pri tome se baviti, recimo, i prometom i izdavanjem nekretnina.

Princip rada kuća koje se bave pomenutim poslom je da uzimaju predmete ili čekove. Kada klijent vrati dug, dobija svoje nazad. Dok su predmeti u zalaganoci, na to se plaća kamata. Tako ispada da je u pitanju velikim delom i novčana transakcija. Kuće koje se bave finansijama, poput banaka, osiguravajućih kompanija, platnih institucija te investicionih i penzionih fondova, kontroliše Narodna banka Srbije. Zalagaonice ne spadaju tu pa im kontrola iz NBS-a neće zakucati na vrata. Ne treba da se plaše ni Tržišne inspekcije jer ona takođe u opisu poslova nema kontrolu zalagaonica. Ispada da su one izgubljene između nadležnosti, što otvara put ka mogućnostima velikih manipulacija.

Pravila, pravila… u crno zavila

Kada je već zalagaonica jedini način da se dođe do novca, treba se dobro raspitati o načinu poslovanja. Pojedine zalagaonice same nude pravila poslovanja. Obavzeno treba tražiti da se sa zalagaonicom potpiše ugovor. Osim novca koji se dobija za založeni nakit, treba proveriti da li se i čuvanje plaća. Pojedine zalagaonice daju klijentu mogućnost da ugovor produži i da se zaloge ne aktiviraju odmah nakon isteka naznačenog datuma.

A šta se dobija kada se dođe u zalagaonicu? Zlato je dobrodošlo. Za gram veće finoće se dobija 19 evra, a na to se plaća mesečna kamata od deset odsto. Ta obaveza se izmiruje svakog meseca. Kada se skupi pozajmljena suma, ček, odnosno zlato se vraća. Ukoliko klijent nekoliko meseci ne može da izmiri obaveze, ostaje bez zlatnine. Sa zalagaonicom se sklapa ugovor da, ako se novac ne vrati po isteku roka, građanin može da se pozdravi sa založenim predmetom, mada i ne mora uvek, ugovor se može obnoviti.

Isto važi i za čekove, koji su u zalagaonicama rado viđeni. Za založen jedan ček na maksimalni iznos od 5.000 dinara zalogodavac daje klijentu 4.500 dinara. U obavezi je da plaća svakog mesesa po 500 dinara po čeku. Ukoliko ne vrati pozajmljenu sumu novca kada po ugovoru dogovoreni rok istekne, čekovi se šalju na naplatu banci.

Sve to govori da se radi o najskupljem vidu pozajmice. Jer, dok se za gotovinski kredit plaća godišnja kamata ispod deset odsto, ovde se taj procenat plaća na mesečnom nivou. Zato je bolje o novčanim potrebama misliti na vreme.

D. Vujošević