Završeno Svetsko prvenstvo u tucanju farbanim jajima u Mokrinu
Okupili su se Mokrinčani i svi koji bilo kakve veze sa čuvanim severobanatskim selom imaju da vide ko je sakupio najtvrđa jaja na 29. svetskom prvenstvu u tucanju farbanim jajima (nikako tucanijadi kako neupućeni ovu planetarnu smotru od milošte nazivaju).
Svetsko prvenstvo u Mokrinu je prilika arhaičnom seoskom vašaru, kakvi su se malo gde održali, jer nema mnogo mesta gde se u 300 kvadrata mogu pronaći liciderska srca, kretoš, svilene bombone, ringišpil, konji i "automobili na sudaranje". To je mali dečiji raj...
- Mamaaa, ja bi one bombone.
- Dobro, ali nemoj da ih se najedaš pre ručka - upozorava brižna majka svog potomka kako ne bi omanuo na Uskršnjem ručku.
To je prilika i za susret mnogih koji se godinama nisu videli, a koji su se mokrinske vode napili. Poljupci, zagrljaji, pitanja za junačko zdravlje, uz nostalgične konstatacije kako su deca koja baš na mokrinskog pretka liče, "zdravo porasla" i kako vreme brže od košave huji. Posle špartanja glavnim sokakom svet se skuplja kod glavne bine, jer svetska smotra, kako njen finalni deo uskoro počinje. Doduše, pripeme za Svetsko prvenstvo, kao i za svako veliko takmičenje počinje mnogo pre njega. U slučaju Mokrinčana to znači da su još lane krenuli da obilaze vojvođanske salaše, ali i vlastite kokošinjce, te proveli sate i sate kuckajući u prednje zube ljusku na stotine jaja. Samo iskusni banatski šmekeri i sluhisti umeju među hiljadama kokošijih proizvoda da odaberu onaj pravi, zreo da se na svetskoj smotri pojavi.
Kako je to običaj takmičenje otvaraju juniori. Posle napetog nadmetanja prožeto velikom srećom i tužnim dečijim okicama najveći pehar poneo je pobednica: devetogodišnja Mokrinčanka Dragana Božin. Simpatično dete krupnih okica prilično se teško nosila sa prvim naletima slave.
- Nisam ja sama birala jaja. Pomagao mi je kum Steva. On ga je odabrao - jedva čujno je izgovorila Dragana pred gomilom novinarskih mikrofona i kamera.
Posle juniora, krenuše i seniori. Kako se finale približavalo tako je u igri ostajala manje-više poznata ekipa koja ima dug staž nastupa na centralnoj bini velikog mokrinskog trga. Nakon polufinalnih duela bilo je jasno da prošlogodišnji pobednik, mlađani Ivan Dilber, neće odbraniti lanjsku titulu, s obzirom da je tvrđe jaje od njega imao stari as Živica Blažić. Blažićev rival u finalu bio je Dušan, iz familije Prodanovih, vičnih nalaženju najtvrđih uskršnjih jaja. U finalnom duelu mlađeg i starijeg nakon nekoliko sekundi kuckanja jaja koje su izgledale kao večnost, pobedu je odneo mlađi Dušan Prodanov. On je sada ponosni vlasnik svetske titule iz zemaljskog carstva najtvrđih jaja, a Živice je ostala uteha da je sa bodovima koji je dobio za drugo mesto izbio na čelo večne liste najboljih takmičara na kugli zemljskoj u zahtevnoj i prestižnoj disciplini kod odabira najtvrđih jaja.
- Rado, srećo moja - nije mogao da sakrije oduševljenje Dušanov otac Bačika, začetnik šampionske loze Prodanovih, dok je presrećan podizao u vazduh daleko višeg sina, sve dok nije morao da ga spusti da pobednik primio šampionski pehar.
Svetska kruna je, dakle, ostala u Mokrinu pa će se narednih godinu dana, očekuje se, planeta okretati po uobičajenom ritmu, bez većih turbulencija.
Kiša je pala na severu Banata, kukuruzi niču, a Mokrin opet ima svetskog prvaka u tucanju farbanim jajima.
Među brojnim gostima Mokrinčana bio je i čuveni, neprevaziđeni veslač Jugosalvije, osvajač olimpijskih medalja, Milorad Stanulov. Nekadašnji šampion i veslač veka u nekadašnjoj Jugoslaviji u principu i nije bio pravi gost, jer je i on Mokrinčanin po majčinoj liniji, kako je zvanično objasnio oficijalni spiker. Mokrinska loza, nepisano je pravilo, rađa drčne i uspešne.
Dušan Knežić