Banatskoj trpezi teško je odoleti
Odlazak iz sela u velike varoši zbog školovanja, karijere i drugih pobuda bila je sasvim obična putanja, pa je tako i dr Srba Petrov preko Novog Kneževca pre tri i po decenije dospeo u Novi Sad, gde kao oralni hirurg drži stomatološku polikliniku, a u zavičajnom Sanadu u vreme uskršnjih praznika okuplja prijatelje na “Molitvenom doručku”.
Na minulom jubilarnom 20. “Molitvenom doručku”, družina zavičajaca skoro u standardnom sastavu, bila je na okupu uz reprezentativnu trpezu i dobru zabavu.
- Nisam mislio da će ova drugovanja, nazvana “Molitvenim doručkom” po ugledu na svetski čuveniji skup koji priređuju američki predsednici u Beloj kući, potrajati dve decenije. Moj sada već upokojeni drug Miodrag Todorov, zvani Baba, sedeći tu na terasi porodične kuće, bio je jasan: Kad mogu Amerikanci da prave “Molitveni doručak, što ne bismo i mi u Sanadu mogli nešto tako po banatski! I evo okupljamo se na istom mestu i skoro u istom sastavu sa željom da se duh Banata i Sanada neguje i ne zaboravi - priča dr Srba Petrov.
Banatski jelovnik na “Molitvenom doručku” značajnije se ne menja, po pravilu traje od jutra pa sve do povečerja i teško mu je odoleti. Kreće pitama sa krompirom, sirom i zeljem, tanko rezanom slaninom, sirevi su mokrinskim rolovanim i punomasni u kriške, a krompir pečen u “čakširama”, odnosno u ljusci… Za zagrevanje pijuckaju se rakija belka od medenih sanadskih šljiva, mirisne kapljice kajsijevače, viljamovke...
Uz prepričavanje dogodovština padne tu i koja partija karata, ali predaha od gurmanluke nema. Ispod oraha u velikom bograču, pod nadzorom Svetozara Jovanova, krčkao se paprikaš od jelena lopatara pojačan krompirom. Jovanov napominje da paprikaš ne može uspeti, ukoliko kuvar ne teži bar stotinu kila, a da gosti mogu biti i žgoljaviji…
Nije trebalo dugo čekati ni na taze jagnjetinu ispod sača. Jagnje je žrtvovao iz svog stada Laza Oluški. U predvečernjoj ponudi, na trpezi se našla i preduskršnja barena rolovana plećka sa jajima, senfom i renom.
Neouobičajeno, umesto poznatih tamburaša iz Kikinde i Novog Sada, koji su do sada obično pravili štimung, svirali su i pevali Žare Zubanov i Čiča Čanak iz Novog Sada, a pravo osveženje bila je Nevena Paripović koja je lane sa grupom “Balkanika” pevala na Evroviziji u Lisabonu. Domaćin Petrov u šali veli, da je pravo iz Portugalije stigla u Sanad. Šef Velikog narodnog orkestra RT Vojvodine Mića Janković sa svojom harmonikom nema izostanaka na “Molitvenom doručku”.
- Raduje me da sam na ovim druženjima upoznao izvanredne, drage ljude, prijatelje i što smo zajedno dvadeseti put - kaže Mića Janković. - Muzičari se na ovim druženjima ne menjaju tako često. Dugo smo tu bili Milan Prunić i ja, svirali su tamburaši, pa sada imamo izvanrednu vokalnu solistkinju Nevenu Paripović, da slušamo i vidimo nešto lepo. Ona je moja dobra drugarica i drago mi je da je sa nama.
Dobro se u vojvođanski milje i banatsku družinu primio maksilofacijalni hirurg i implantolog profesor dr Asen Yolev, rodom iz Strumice koji je već više od pola veka Novosađanin.
- Uz trpezu svako ima da ispriča neku svoju priču i jednostavno radujemo se svakom susretu i druženju. Volim da zapevam, kako makedonske pesme, ali više od pola veka sam na ovim prostorima, pa kad god pevam uvek otpevam jednu vojvođansku, jednu makedonsku i jednu, tako da kažem svačiju, sa bivših jugoslovenskih prostora. Eto ovde na severu Banata pevala se pesma “Jovano, Jovanke”, ja sam je pevao sa osam godina 1955. godine na svadbi moga strica u Strumici. Zamislite, kada čujem tu pesmu koja je šest decenija u mojoj memoriji, prođe mi kroz glavu čitav život, pa se radujem sa prijateljima svakom danu i druženju.
Milorad Mitrović
Svirali su i pevali Žare Zubanov i Čiča Čanak iz Novog Sada, a pravo osveženje bila je Nevena Paripović koja je lane sa grupom „Balkanika” pevala na Evroviziji u Lisabonu