Novosadska deca uzvratila posetu svojim vršnjacima u Gračanici

Oko 20 učenika novosadskih osnovnih škola „Žarko Zrenjanin” i „Dušan Radović”, zajedno sa svojim roditeljima, protekli vikend su proveli u Gračanici kod svojih vršnjaka, đaka škole „Kralj Milutin”, u okviru tradicionalne akcije „Svim srcem za osmeh deteta” Udruženja građana „Novi Sad”. Naime, reč je o četvrtom odlasku Novosađana na Kosovo i Metohiju, a do sada su posetili i Štrpce, Lipljan i Donju Guštericu.

- Naša želja još na početku je bila da ovo postane tradicija - navodi jedan od organizatora Vanja Božić. - Uspeli smo to da učinimo i puno nam je srce. Mi se nadamo da će ovo zaživeti u daleko većem broju i drago nam je što imamo volontere, decu koja su ranijih godina učestvovala. Ideja je da narednih godina probamo da ostvarimo saradnju sa školama iz još tri-četiri opštine, a onda da krenemo novi krug sa školama sa kojima smo u početku radili.

Međutim, koje god škole da su u pitanju, deci je najbitnije druženje. Stoga su utisci uvek nezaboravni i želja za ponovnim susretima ne jenjava.

- Volim da dođem na Kosovo i drugi put sam ovde - kaže učenica sedmog razreda OŠ „Dušan Radović” Staša Stamenković, koja je pretprošle godine bila u poseti deci iz Lipljana. - Sve mi se ovde sviđa, drago mi je da ostvarujemo prijateljstva i vidimo sve znamenitosti i svetinje. Najveći utisak mi je ostavio sam manastir Gračanica i litija kojoj smo prisustvovali za Vrbicu. Smatram da je lepo otići u manastir i biti deo tako velikog praznika.

Sa Stašom se slaže i njena drugarica iz Gračanice Iva Borčić, koja ju je ugostila tokom tri dana boravka na Kosovu.

- Ova akcija je važna jer stvaramo nove prijatelje koji su jedna od najvažnijih stavki u životu. Bilo je ovo predivno iskustvo i nadam se da će se nastaviti još dugo-dugo godina - navodi Iva i dodaje da je ceo susret bio kratak, ali nezaboravan. - Boravak kod nas i kod vas ne može da se meri, ali je bilo isto, super i kod nas i u Novom Sadu. Društvo je isto, ali razlika je u tome što je ovo selo, a vi živite u gradu. Verujem, ipak, da smo mi na najbolji način uspeli da smanjimo te razlike. Izlazili smo ovde kao i u Novom Sadu, bilo je predivno.

Deca su tokom tri dana imala priliku da, osim manastira Gračanica, posete i pravoslavne hramove Draganac, Sokolice i Banjska. Takođe, obišli su arheološko nalazište „Ulpijana”, Gazimestan, tvrđavu Novo Brdo, a prisustvovali su i javnom času „Srednji vek za decu” Udruženja „Red zmajeva” u okviru čega su učili da barataju lukom i strelom, mačem i da bacaju sekiru.

Veza s ljudima nema cenu

Roditeljima novosadske dece najveći utisak su ostavili domaćini u Gračanici, odnosno roditelji tamošnjih mališana. „Kročiti na svetu srpsku zemlju” je neprocenjivo, a doček je bio bolji nego ijedan drugi koji su ikada doživeli, rekli su neki roditelji.

- Ljudi ovde su baš dobri, izašli su nam u susret, dolazili su po nas, ugostili nas, ispratili nas, baš su se potrudili da ispune sva naša očekivanja - kaže Smiljan Ružić koji je prošle godine bio sa dve ćerke u Donjoj Gušterici, a ove godine je sa njima išla i supruga Vanja. - Imam osećaj da smo ovog puta manje videli od znamenitosti, ali je sve bilo interesantno. Ipak, neposredna veza s ljudima više vredi nego obilaženje mesta. To nema cenu! Imam osećaj da su oni nas bolje ugostili nego mi njih.

- Iskreno, na mene je „Srednji vek” ostavio najveći utisak, ali sve mi je bilo lepo - kaže nastavnica engleskog OŠ „Kralj Milutin” Vesna Arsić, koja je i bila zadužena za organizaciju susreta u Gračanici. - Šta sam sve videla i doživela, prezadovoljna sam. Mislim da smo uspeli, s obzirom na ono što smo mogli da pružimo sa ove strane i koliko smo se trudili. Novosađani su uvideli gde i kako živimo, dobili su bolju sliku o svemu. Nije sve tako crno, nije ni prelepo. Deca su ipak dala sve od sebe da bude lepo. Pokazali smo šta imamo, naravno nismo sve, ima još mnogo šta da se vidi, ali to ostavljamo za drugi put.

Glavna razlika koju deca uviđaju, bar kad je reč o životu njihovih vršnjaka u Gračanici i Novom Sadu, jeste da su na Kosovu svi otvoreniji i međusobno se poznaju. Takođe, u našem gradu je veća gužva te mnogi Novosađani priželjkuju da žive na mirnijem mestu, dok omladina iz Gračanice jedva čeka da dođe na studije u Novi Sad.

- Moji roditelji su rodom sa Kosova i drago mi je što mogu da vidim i osetim makar malo kako su oni živeli. Takođe mi je drago to što moja mama može ovde da dođe i da se podseti svega - kaže Staša, koja je i tokom ove posete bila sa majkom Erikom. - Predivan je osećaj, mogla bih da zamislim da sam ovde odrastala, ali onda bih bila drugačija.

Iako susreti uživo traju kratko, komunikacija među decom se nastavlja i na razdaljini od više stotina kilometara.

- Tužno mi je kad pomislimo na to da smo na drugom kraju države, ali sad smo se videli i nadam se da ćemo druženje nastaviti - naglasila je Iva pri rastanku.

L. Radlovački