Doručak preskače polovina đaka, devojčice na dijeti, dečaci gojazni

Institut za javno zdravlje Srbije „Dr Milan Jovanović Batut” pripremio je publikaciju „Osnovni rezultati istraživanja ponašanja u vezi sa zdravljem kod dece školskog uzrasta u Republici Srbiji 2017. godine”, rezultat prvog Nacionalnog istraživanja u Srbiji, na nacionalno reprezentativnom uzorku od 3.267 učenika.

U ovom istraživanju učestvovalo je 3.267 učenika petih i sedmih razreda osnovne škole, i prvih razreda srednje škole (ukupno 86 škola) u Republici Srbiji. U Vojvodini anketirani su učenici dve gimnazije i osam srednjih škola, kao i đaci petog razreda u deset osnovnih škola, i sedmog razreda u 11 osnovnih škola.

Ispitivanje zdravstvenog ponašanja je u fokusu istraživača nekoliko decenija, s obzirom na to da može direktno ili indirektno da ugrozi zdravlje u kraćem ili dužem vremenskom periodu. Ona uključuju ne samo pozitivne aspekte zdravlja, već i moguće faktore rizika za nastanak različitih poremećaja zdravlja.

Ova studija ima za cilj sticanje uvida u zdravstveno ponašanje školske dece i njihovo bolje razumevanje, i predstavlja polaznu osnovu za planiranje odgovarajućih zdravstveno-vaspitnih mera, pre svega kreiranje zdravstvenovaspitnih programa namenjenih deci školskog uzrasta na nacionalnom i međunarodnom nivou. Među najvažnijim stavkama  na koje je ovo istraživanje obratilo pažnju jesu navike u ishrani. Prema ovim podacima, naviku da doručkuje svaki dan tokom radne nedelje ima nešto više od polovine đaka - 54,3 posto, a red se uspostavlja tokom vikenda, kad doručkuje 83,9 posto učenika i učenica.  Podatak koji zvoni na uzbunu je da svaka deveta devojčica koja pohađa prvi razred srednje škole nikada ne doručkuje tokom radne nedelje, dok mlađi uzrasti i dalje zadržavaju navike iz detinjstva: svakodnevno najčešće doručkuju sa roditeljima učenici petog razreda osnovne škole (54,2 posto dečaka, 51,7 posto devojčica), dok to najređe čine učenici prvog razreda srednje škole (24,2 posto dečaka, 20,9 posto devojčica).

Slični su podaci kada je večera s roditeljima u pitanju – svakodnevno najčešće večeraju sa roditeljima učenici petog razreda osnovne škole (61,3 posto dečaka, 61,5 posto devojčica), dok to najređe čine srednjoškolci (35,7 posto dečaka, 34,3 posto devojčica). Naviku unosa voća bar jednom dnevno imalo je 19,3 posto anketiranih učenika, dok je taj procenat nešto viši kada je reč o povrću (24,3 posto). Problem je i što 43,4 posto učenika i učenica konzumira slatkiše svakog dana, pri čemu čak četvrtina svih učenika (23,6 posto) jede slatkiše više puta dnevno. Skoro petina dece konzumira kolu i druga gazirana bezalkoholna pića više od jednom dnevno. Sa godinama starosti raste i učestalost unosa ovih napitaka.

Međunarodno istraživanje o zdravstvenom ponašanju školske dece (Health behaviour in sćool-aged ćildren survey, HBSC) prvo je sveobuhvatno nacionalno istraživanje sprovedeno po jedinstvenoj metodologiji Svetske zdravstvene organizacije u Republici Srbiji.

Istraživanje je realizovano uz podršku Ministarstva zdravlja, Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja i Svetske zdravstvene organizacije (SZO) koja je obezbedila i finansijsku podršku za realizaciju istraživanja.

Posledice ovakvog načina ishrane jesu povećana uhranjenost, i to kod dečaka: najveći procenat prekomerno uhranjenih je kod dečaka u sedmom razredu osnovne škole (25,9 posto), a najčešće su gojazni dečaci u petom razredu osnovne škole (19,3 posto). Ovo se može tumačiti prekomernim sedenjem zbog igranja raznih igrica, što devojčicama i dalje nije osnovni vid zabave.

Najveći procenat i dečaka i devojčica i dalje spada u grupu normalno uhranjenih, pri čemu je taj procenat najveći među devojčicama u prvom razredu srednje škole (83,5 posto). Međutim, uočljiva je razlika u samopercepciji: devojčice češće smatraju da imaju prekomernu telesnu masu i navode da su na dijeti ili da bi trebalo da smršaju, dok dečaci češće smatraju da bi trebalo da se ugoje. Rezultati, međutim, govore suprotno: najveći procenat pothranjenih je među devojčicama u petom razredu osnovne škole (6,2 posto), dok su dečaci češće prekomerno uhranjeni i gojazni  Oko 15 posto učenika i učenica su na dijeti ili preduzimaju nešto drugo u cilju smanjenja telesne težine. Ali, to nije fizička aktivnost, koja opada što je viši razred u koji deca idu.

Trećina učenika i učenica (33,6 posto) u nedelji koja je prethodila istraživanju bila je fizički aktivna svakog dana tokom sat vremena (u skladu s preporukama SZO), dok je petina dece navela da je svakodnevno fizički aktivna van školske nastave (20,8%). U svim uzrasnim grupama dečaci su fizički aktivniji od devojčica, a kako rastu, smanjuje se fizička aktivnost, što je posebno izraženo kod srednjoškolki (samo 68 posto je svakodnevno fizički aktivno). Porazna je i činjenica da 11,4 posto dece nikada ne vežba van redovne školske nastave.

I. Vujanov