Karlovčanka Mirjana Rajkov najuspešnija privrednica u Vojvodini

Ovoj dami koja 28 godina uspešno vodi svoju firmu iz sektora crne i obojene metalurgije, zbog čega za njeno preduzeće kažu da je čelični tim, to nije prva nagrada  za uspešno poslovanje, ali jeste jedna od najdražih.

- Dobila sam 2009. nagradu „Biznis dama“, a  blizu dve decenije se kotiramo među najuspešnijim preduzećima, ali ovo priznanje mi je posebno drago zato što potiče od Privredne komore – kaže Mirjana Rajkov. – Privredna komora Vojvodine je za nas privrednike kao majka. Puno mi znači što je prepoznat naš uspeh, koji se za 28 godina ogleda, između ostalog i u tome što su  plate za sve to vreme  bile uvek 10. u mesecu, porezi i doprinosi  plaćeni u roku, i nikad nismo bili u blokadi. Možda to nije uobičajeno danas, ali je tako. 

   Dobitnica laskave titule najuspešnije privrednice u 2018. kaže da je davne 1991. godine donela odluku da se otisne u  privatne vode i osnuje firmu,a osnovni razlog je bio da joj  sinovi imaju gde da rade i, pre svega nauče da rade, kako bi od toga sebi mogli da obezbede egzistenciju. Priznaje da joj nije  bila želja  te godine, a ni kasnije, da stvori firmu koja će imati 93 radnika, ali su se okolnosti tako odvijale,  i zato je dospela tu gde jeste.    

- Nisam nikad sebe podredila firmi, nego porodici – objašnjava Mirjana. – Sinovi i suprug su mi uvek bili na prvom mestu,  pa tek onda firma. Nismo sebi nikad ni postavljali nerealne prohteve. Sve je išlo normalnim tokovima,  korak po korak.

Ljude koji rade u SIM-u Mirjana naziva svojim saradnicima i kolegama, nikako radnicima ili zaposlnicima.

- Svi zajedno činimo  čelični tim SIM, a ja sam vođa – kaže sa smeškom Mirjana. - Ni blizu ne bih mogla da postignem to što jesam  bez onih koji rade u SIM-u i zato ih zovem saradnicima. Oni su moja podrška, zajedno radimo,  konsultujemo se i neminovno upućeni  jedni na druge. Zahvaljujući njima, napravili smo ovu firmu ovakvom kakva je danas. Da li je to formula uspeha, mislim da jeste. Oni ostvajuju sva prava iz radnog odnosa i od prvog dana su prijavljeni na iznos plate koju primaju.

U posao su uključni svi članovi porodice. Osim sinova Isidora i Dušana, rade i snaje Daliborka i Tamara, dok joj je suprug Stanko u penziji već devet godina i on brine sada o voćnjaku koji im se prostire na 10 hektara u Karlovcima.       

U Karlovcima im je prvobitno bilo i sedište firme, ali je od pre pet godina ono u Kisačkoj ulici u Novom Sadu. Posluju na pet lokacija, od kojih su po jedna u Beogradu i Kovinu.

- Nije jednostavno rukovoditi takvom firmom, ali nije ni posebno teško. Svaki dan sam u firmi i uvek svima  dostupna. Smatram da bi svet, kada bi žene upravljale njime,  bio sasvim dugačiji.  Žene su se pokazale kao bolje u rukovodećim poslovima  od muškaraca i mislim da majčinstvo tu igra bitnu ulogu – ističe ova žena s 47 godina radnog staža, od čega je 19 stekla u nekadašnjem novosadskom gigantu „Agrovojvodini“  radeći  kao komercijalni referent.

Iako  o tome ne govori, ukoliko je  ne pitaju, SIM kao društveno odgovorna firma, vrlo često pomaže onima kojima je to potrebno. O tome svedoče brojne zahvalnice. Našli su se nevoljnicima iz Oluje 1995. godine,  ispit humanosti položili su i 1999...Najviše podržavaju  organizacije koje se bave hendikepiranim ljudima.

Zorica Milosavljević