Opozicija i vlast podeljeni o Zakonu o "švajcarcima"

Rasprava se najviše vodila o tome da li država treba da izdvaja novac za rešavanje problema zaduženih građana i da li država štiti banke.



Predsednik SRS Vojislav Šešelj je rekao da je to protivustavan zakonski projekat i najavio da će ukoliko taj zakon bude izglasan radikali pokrenuti postupak pred Ustavnim sudom za ocenu ustavnosti.



"Taj zakon ne može da se nađe u našem pravnom porektu, jer dovodi do grozne neravnopravnosti i diskriminacije građana", naveo je. Dodao je da ako Ustavni sud bude radio po principu pravičnosti predlog Zakona o konverziji kredita u švajcarcima će biti neprihvatljiv. dodao je Šešelj.



"Prvo diskriminiše se ogromna većina građana, koja nije ušla ni u kakva kreditna zaduženja u odnosu na one koji su ušli u kredite sa švajcarskim francima, pa se upropastili, a onda se diskriminišu ljudi koji su ušli u kredite u francima. Oni koji su uzimali te kredite bili su prevareni i to je odgovornost države. Mogli smo i mi da rešimo taj problem kao u Mađarskoj, ali priznajte, vi se bojite rekacije EU", poručio je Šešelj.



Kako je naveo, više stotina porodica je ostalo bez stanova pošto su "otišli na doboš" zato što nisu mogle da plate kamate, tako da se predlogom zakona u opšte ne rešava njihovo pitanje.



On predlaže da se ukinu kupoprodajni ugovori kojima su stanovi prodati za bagatelu i da se stanovi vrate vlasnicima.Takođe, Šešelj kaže da i banke treba da snose odgovornost pošto su one krive, a ne građani i da ne treba novce budžeta trošiti za tu svrhu.



Smatra da država treba taj problem da reši, ali na ustavan i zakonit način, a ne leks specijalisom.Ministar finansija Siniša Mali je negirao da se država plaši rekacije EU i poručio da donosi leks specijalis u interesu građana.



"Ne bojimo se rekacije EU", rekao je Mali i dodao da retroaktivnost ne postoji ni u jednom pravnom sistemu i da je zato nemoguće doneti zakon koji će važiti retroaktivno.



Šešelj je rekao da su, na primer, Mađari sve kredite pretvorili u forinte i sve obračunali po tom osnovu, tako da su i građani i banke bili zadovoljni, dok u Srbiji država i dalje "titra bankama".Mali je odgovorio da je Mađarska primenila model koji je koštao tu zemlju devet milijardi evra.



Šeselj je dodao da su Mađari imali 500.000 kredita u švajcarskim francima.Neđo Jovanović iz SPS-a je naglasio da će ta poslanička grupa podržati predloženi zakon.Kaže da je problem u tome što je jedna od ugovornih strana, to jest, građani, bila dovedena u zabludu i da zato imamo sudske sporove.



"Striktno sam, kao advokat, za primenu stava Vrhovnog kasacionog suda koji je nedvosmisleno jasno istakao da je valutna klauzula indeksirana u švajcarskim francima ništava, a pod uslovom da se na isti način banka zadužila", naveo je on.



Lider LDP Čedomir Jovanović je komentarišući pomenutu odluku Vrhovnog kasacinog suda zapitao:"Šta znači stav da banke moraju da dokažu da su se zadužile u francima, pa onda naplaćuju to od građana. To je glupost, pravo pitanje je samo da li se slažemo sa tm da celo društvo pomogne tim ljudima".



Kako je naveo, treba pošteno reći zašto se to ovde radi, to jest, zašto država učestvuje delom u pokrivanju troškova koje imaju banke.



"Odnosno, zašto bi izgubili spor koje bi banke porkenule tražeći da se zaštite. Izgubili bi jer su ugovori bili sklopljeni i potpisani svojom voljlom kada je to bilo povoljno. Tako da se tu radi jedino o želji vlade da pomogne tim ljudima", naglasio je Jovanović.



Zoltan Pek iz SVM je najavio da će ta poslanička grupa podržati Zakon o švajcarcima."Mislim da je ovo u našoj zemelji jedan od najboljih rešenja za probleme ovih građana i zato ćemo mi glasati za ovaj zakon, kao i za ostale zakone koji su na dnevnom redu", kazao je Pek.



Što se tiče troškova konverzije, oni padaju na teret banke, znači građani uopšte nemaju nikakav teret kao nakanadu ili bilo šta u vezi sa tim kreditima, naveo je Pek i istakao da je to veoma pozitivno za građane.



"Tu treba istaći da banka posle daje zahtev za 15 odsto troškova konverzije da sklopi ugovor sa Republikom Srbije da bi onih 15 odsto što će prihvatiti vlada iz budžeta da nadoknadi bankama", dodao je Pek.

Skupština sutra nastavlja raspravu o Zakonu o švajcarcima



BEOGRAD: U Skupštini Srbije poslanici su za danas završili raspravu u načelu o Predlogu zakona o konverziji stambenih kredita indeksiranih u švajcarskim francima, koja će biti nastavljena u petak.Sednica se nastavlja sutra u 10 sati.



Predlog Zakona o konverziji stambenih kredita indeksiranih u švajcarskim francima ušao je u utorak, po hitnom postupku, u skupštinsku proceduru, a danas je ministar finasija Siniša Mali predstavio zakona, nakon čega je usledila rasprava.Leks specijalis predviđa da se preostali deo duga konvertuje u evre i da iznos dobijen konverzijom bude umanjen za 38 odsto, kao i da kamatna stopa bude ograničena na 3,4 odsto.



Ministar finansija Mali je rekao da će se leks specijalisom o građanima zaduženim u švajcarcima posle više od jedne decenije rešiti taj problem za 15.785 građana. Predlog zakona je, kako je rekao, kompromis i najbolje rešenje za sve tri strane, udruženja građana, banaka i države.



Mali je kazao da će izdvajanja države u svrhu primene ovog zakona će iznositi do 11,7 milijardi dinara i to tu slučaju da svi korisnici prihvate ponuđeno rešenje."Najvažnije je da će tim zakonom biti obuhvaćeni svi korisnici tih kredita, kako bi građanima omogućili trajno rešenje problema", naglasio je Mali.



Na dnevnom redu četvrte sednice je više predloga zakona: Predlog zakona o dopuni Zakona o budžetskom sistemu, Predlog zakona o potvrđivanju Sporazuma između vlada Srbije i Češke o regulisanju duga Srbije prema Češkoj, Predlog zakona o potvrđivanju Sporazuma između Vlade Srbije i Rondex Finance Inc. o regulisanju neizmirenog duga Srbije prema Rondex Finance Inc. iz perioda klirinškog načina plaćanja, Predlog zakona o potvrđivanju Sporazuma između vlada Srbije i Francuske o aktivnostima Francuske agencije za razvoj i institucije PROPARCO u Srbiji koji je podnela Vlada.



Narodni poslanici nastaviće da razmatraju i Predlog zakona o davanju garancije Republike Srbije u korist Societe Generale Banka Srbija a.d. Beograd, Komercijalne banke a.d. Beograd i Vojvođanske banke a.d. Novi Sad po zaduženju Javnog preduzeća "Srbijagas" Novi Sad, po osnovu Ugovora o kreditu za izgradnju gasovoda na teritoriji Srbije od granice s Bugarskom do granice s Mađarskom i drugim susednim zemljama sa Srbijom kroz ulaganje u kapital akcionarskog društva South Stream Serbia AG, Zug, Švajcarska.



Takođe, Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o zapošljavanju stranaca, Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o strancima, Predlog zakona o izmeni Zakona o upravljanju aerodromima, Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o planiranju i izgradnji, Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o žičarama za transport lica, Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o prevozu putnika u drumskom saobraćaju, Predlog zakona o izmeni i dopuni Zakona o postupku upisa u katastar nepokretnosti i vodova koje je podnela Vlada.



Narodna skupština razmatraće i Predlog zakona o potvrđivanju Sporazuma između vlada Srbije i Ujedinjenog Kraljevstva o međunarodnom drumskom saobraćaju, Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o postupku registracije u Agenciji za privredne registre, Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o založnom pravu na pokretnim stvarima upisanim u registar.



Na dnevnom redu je i Predlog odluke o davanju saglasnosti na Pravilnik o unutrašnjem uređenju i sistematizaciji radnih mesta u Stručnoj službi Zaštitnika građana, koji je podneo Odbor za administrativno-budžetska i mandatno-imunitetska pitanja, kao i Predlog odluke o davanju saglasnosti na Pravilnik o unutrašnjem uređenju i sistematizaciji radnih mesta u Stručnoj službi Poverenika za zaštitu ravnopravnosti, koji je podneo Odbor za pravosuđe, državnu upravu i lokalnu samoupravu.



Zakone su danas obrazlagali i ministar za rad, zapšljavanje, boračka i socijalna pitanja Zoran Đorđević i ministarka građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture Zorana Mihajlović.