Kulturni život Vrbasa u ogledalu zavičajne štampe

Štampa je, pre svega, fenomen sama po sebi i, kao takva, predmet je istorijskog proučavanja,  istakao je recezent prof dr Branko Bešlin na početku promocije knjige „Kulturni život Vrbasa u ogledalu zavičajne štampe. Bibliografija 1872-1944“ koja je ovih dana održana u Muzeju Vojvodine.

Vrbas je bio i ostao multinacionalna sredina, a za kulturna pregnuća najzaslužnija je bila nekada najbrojnija nemačka manjina. U drugoj polovini tridesetih godina prošlog veka bio je na putu da preraste u najveći kulturni centar Nemaca u Vojvodini. Bio je, takođe, veoma značajan obrazovni i izdavački centar u kojem su živele tri nacionalne zajednice – srpska, nemačka i mađarska, te je autorkin zadatak bio da analizira publikacije na sva tri jezika i opiše kulturni milje sve tri nacionalne zajednice.

Kad govorimo o fenomenu štampe u Vrbasu, a posebno nemačke, želeo bih da ukažem na činjenicu da je postojala veoma razvijena zavičajna i verska štampa, što kod drugih nacionalnih zajednica nije bio slučaj, rekao je prof dr Bešlin.

Kako je dodao, taj kontinuitet izdanja nemačkih provincijskih listova veoma je vredan pažnje, a objavljivani su sve do progona podunavskih Nemaca iz ovih krajeva 1944. godine.

Jedno od poznatijih nemačkih glasila u Vrbasu bilo je “Bačka ercajtung”. U to vreme je mladi nemački novinar naveo da su novine radili pomoću lepka i makaza, vesti iz sveta preuzimali su iz većih listova ili agencijski, a priloge iz zavičajne istorije sakupljali su uglavnom amateri – lokalni sveštenici, nastavnici i učitelji, što je provincijskim listovima omogućilo dugovečnost kakva nije primećena kod srpske i mađarske štampe. Kao protestantski centar, Vrbas je imao izuzetno razvijenu i versku štampu.

U knjizi nije zanemareno ni to koliko je štampa dragocen istorijski izvor. U prva dva dela prikazan je istorijat štampe, štamparija i publikacija, kao i biografije ljudi koji su u tom poslu učestvovali, potom i bibliografija, a u trećem delu je, na osnovu pisanja štampe, oslikana zavičajna prošlost Vrbasa.

Ova vrsta knjiga trebalo bi da deluje podsticajno na sve nas, istakao je Bešlin.

To može, dodao je, biti putokaz i nadahnuće za sve koji se pozabave istorijom Vrbasa: da znaju šta sve mogu da nađu u štampi, a s druge strane putokaz drugima iz ostalih sredina. Živimo u vremenu velikog broja školovanih intelektualaca različitih profila i u svakoj sredini postoji dovoljno kadrova koji bi na takav način mogli da daju doprinos proučavanju prošlosti sredine u kojoj žive, kazao je Bešlin.

Najznačajniji list u to vreme bio je “Verbas ercajtung”.

To je bio list koji je najduže trajao, potvrdio je na promociji bibliograf savetnik mr Đeze Bordaš, koji je rođen u Vrbasu.

Kako je podsetio, izlazio je i nakon što su se Nemci odselili. Objavljeno je još 130 brojeva, sve do 2009. godine. Kroz ta izdanja možete pratiti celokupan život Vrbasa. Trebalo bi spomenuti i to da je u Vrbasu od 1933. godine izlazio jedini literarni časopis na mađarskom jeziku. Smatram da, čitajući ovu knjigu, ponovo doživljavam svoje detinjstvo i sve što bi mi, kao rođeni Vrbašani, trebalo da znamo, kazao je Bordaš.

O istraživačkom umeću i potpunoj posvećenosti bibliografskom poslu Marije Orbović svedoči više od 150 objavljenih radova, među kojima su knjige, bibliografije i prilozi u časopisima, potvrdila je prilikom promocije knjige bibliograf savetnik Marija Jovancai. Ona se osvrnula i na nagrade i priznanja koje je autorka dobila, pomenuvši dve ugledne – nagradu “Stojan Novaković” Bibliotekarskog društva Srbije i “Dušan Panković”, koju je dodelila Narodna biblioteka “Dr Đorđe Natošević” iz Inđije.

Priređivanjem ove bibliografije i knjige u celini Marija je još jednom pokazala da je prvoklasan istraživač i bibliograf, a ujedno se na lep način odužila svom zavičaju, osvetlivši samo jedan deo njegove bogate istorijske prošlosti, zaključila je Marija Jovancai.

Brankica Pavković