Babatovo jedno od najlepših izletišta u srednjem Banatu

Čak i kod onih koji su bili skeptični prema ovom priznanju, jer nisu dovoljno poznavali istoriju Elemira i sve ono što on nudi svojim meštanima i gostima, nedoumice bi vrlo brzo nestale čim bi zavirili u dalju i bližu prošlost ovog velikog srednjobanatskog sela. Nastanak Elemira na sadašnjem potezu vezuje se za ime despota Stefana Lazarevića. Prvo naselje bilo je izgrađeno iznad obale reke Tise. U to vreme Tisa je dopirala sve do zapadnog oboda današnjeg sela, gde je depresija zemljišta i danas veoma uočljiva. Baveći se ribolovom, manje stočarstvom i zemljoradnjom, žitelji starog Elemira obezbeđivali su sebi egzistenciju. Na samoj obali reke, uz naselje, podigli su crkvu i groblje.

Zbog čestih poplava i urušavanja zemljišta, početkom 19. veka selo se povlači ka istoku, na današnje mesto, gde se planski izgrađuju nove, ušorene ulice. Svoj ekonomski procvat Elemir doživljava krajem pedesetih godina prošlog veka, kada je u ataru naselja pronađena nafta. Na utrinama i pašnjacima počeli su nicati tornjevi i druga naftna postrojenja koja su omogućila da se veliki broj Elemiraca zaposli u njima, a renta koju su plaćali da unapredi selo. Izgradnja petrohemijskog postrojenja, fabrike kaučuka, 80-tih godina prošlog veka, omogućila je Elemircima nova, dobro plaćena radna mesta.

I dok je s jedne strane tekla nafta, s druge je proticala Tisa, i dan danas veoma važna za žitelje sela. Kraj Tise je smešteno i čuveno izletište Babatovo, udeljeno 15 kilometara od Zrenjanina i svega pet kilometara od Elemira. Osim kupanja u letnjem periodu, izletište Babatovo nudi posetiocima i mogućnost bavljenja sportom i rekreacijom, a gosti predah mogu potražiti i u istoimenom restoranu. Oni koji poznaju vojvođanske oaze prirode, bez dvoumljenja će vam kazati da je Babatovo jedno od najlepših izletišta u srednjem Banatu.

Plaža s talpom uz samu obalu, uz terene za sport i dečje igralište na obali, nalaze se u neposrednoj blizini restorana „Babatovo“, skrivenog pod krošnjama drveća. Izletište je idealno i za porodice sa malom decom, ali i za sve ostale generacije posetilaca.

Nije, stoga, ništa čudno što je Babatovo onomad bilo i jedna od pristanišnih stanica regate “Voda Vojvodine”. Ovde se, u vreme održavanja devete po redu regate, okupilo oko 80 plovila, posle čega su se učesnici zaputili dalje – put Novog Bečeja, a zatim i Kanjiže, pa granice. Odnosno svih onih mesta koje lepotica Tisa spaja. 

Na Babatovo je došao u sasvim opuštenoj varijanti da bi sa prijateljima, u pomenutom restoranu, odigrao nekoliko partija preferansa.

Došao sam u Elemir malo da se opustim, da odigram nekoliko partija preferansa sa dobrim igračima, jer u Brazilu, nažalost, nemam ni vremena, a ni društvo za tu igru, poručio nam je svojevremeno Rambo Petković, kad smo se sreli s njim kraj Tise.

A oni koji se zateknu na Babatovu primetiće i jednu nesvakidašnju klupu, uz samu obalu Tise. Zovu je klupa pomirenja, jer je tako izrađena da podstiče bliskost i neizbežni dodir osoba koje na nju sednu.

Već sam pogled na nju budi emocije. A romantični prizori najupečatljiviji su u predvečernjim satima, u vreme sunčevog zalaska nad rekom. Kažu da je osmeh jedina kriva linija koja može ispraviti mnoge stvari. Osmeh, a klupa u stvari. Zagledana u Tisu, reku koja nosi sve brige, ova klupa nikog ne odbija. Njena tajna je, zapravo, da nas podseti da ljubav ne treba biti perfektna, samo iskrena, jer i kad ćutimo imamo o čemu. To je njena moć. A da ova klupa ipak može da priča, sigurni smo da bi vam upravo rekla ono što smo vam i mi kazali ovim tekstom.

Željko Balaban