Procena o rastu Srbije od 3,5 odsto realna
BEOGRAD: Međunarodni monetarni fond (MMF) zadržao je procenu privrednog rasta Srbije na 3,5 odsto u ovoj godini, što je projekcija i u državnom budžetu za 2019. godinu, a ekonomisti smatraju da je procena realna, dostižna i da je MMF imao u vidu investicionu aktivnost u našoj zemlji.
MMF je, naime, u juče objavljenom izveštaju zadržao procenu rasta Srbije u ovoj godini na 3,5 odsto, dok za 2020. godinu predviđa rast od 4,0 odsto.
Ta međunarodna finansijska institucija Srbiju je svrstala u kategoriju evropskih zemalja u razvoju, u kojoj su još Poljska, Turska, Rumunija, Mađarska, Bugarska i Hrvatska.
U odnosu na zemlje iz te grupe, Srbija će, prema raspoloživim podacima sa sajta MMF, iduće godine imati najveći privredni rast, a u ovoj godini je "pretiču" samo Mađarska i Poljska.
Hrvatska će, na primer, prema najnovijem izveštaju MMF-a o svetskim ekonomskim izgledima, ove godine imati rast od 2,6 odsto, a iduće 2,5.
Slovenija, na primer, koja je u kategoriji razvijene evropske zemlje, porašće po stopi od 3,4 odsto u 2019. godini, a u 2020. godini za 2,8 procenta.
Ivan Nikolić sa Ekonomskog instituta kaže da je ispravna odluka da se projekcija o rastu ne menja i da je rano da se ona koriguje jer su, ističe, rizici iz okruženja ozbiljni.
"U ovom trenutku se čini da je preuranjeno menjati tu projekciju. Statistički, godina je tek počela imamo januarske i delom februarske podatke tako da ne možemo da cenimo ni kakav je rast BDP u prvom tromesečju", rekao je Nikolić za Tanjug.
Kada je reč o rizicima, Nikolić navodi da naši najvažniji partneri koji su jezgro EU, Nemačka i Italija, beleže čak redukciju privredne aktivnosti, a nepovoljne takse prištinske administracije pogađaju našu ekonomiju.
Kako kaže, februar je doneo značajno bolji rezultat nego što je bio u januaru ili krajem prošle godine, a budžet se ostvaruje neuporedivo bolje nego što je planirano.
Trenutno je, navodi, realizacija budžeta bolja za 25 milijardi dinara, nego što je bio plan, država je i dalje štedljiva i oprezna prilikom trošenja sredstava, a privredna aktivnost je zadovoljavajuća, kao i strane direktne investicije.
"Možemo da budemo spokojni jer se generiše višak koji će pretpostavljam biti iskorišćen za novo razduživanje", kaže Nikolić.
Ratko Bogdanović sa Ekonomskog instituta kaže za Tanjug da su projekcije uvek samo projekcije, te da se okolnosti menjaju.
"Sadašnji podaci ukazuju da će biti realno ostvariv rast od 3,5 odsto", rekao je Bogdanović i naveo da će na porast privredne aktivnosti uticati to da li će doći neki novi investitor u Srbiji ili pokrenuta neka nova proizvodnja.
Naglasio je da su za veći rast ključne investicije, novi poslovi, energetika i poljoprivreda, a da su to sve promenljive oblasti.
"Dovoljno je da bude 15 dana loših vremenskim uslova da pa poljoprivreda zataji. Energetika ima problema sa padom proizvodnje uglja, a za očekivati je da će za EPS i hidrološku situaciju biti bolja 2020. godina", rekao je Bogdanović.
Za profesora Ekonomskog fakulteta Radovan Kovačevića stopa rasta od 3,5 odsto u ovoj godini je dostižna, a kaže da je MMF u svojim procenama imao u vidu investicionu aktivnost.
"Može da se desi priliv neke veće investicije, što znači da bi stopa rasta iduće godine mogla da bude i veća", rekao je Kovačević.
Naglasio je da se bez stranih direktnih investicija teško može očekivati veći privredni rast, uz pretpostavku da će i postojeće strane kompanije proširivati svoje poslovanje u Srbiji čije ulaganja, kaže, ulaze u neto priliv stranih direktnih investicija.