Predstavljena knjiga "Vampiri u Srbiji u XVIII veku"

O ovoj značajnoj knjizi za srpsku istoriju, etnografiju, folkloristiku i narodnu književnost govorili su Dragoljub Perić, profesor Filozofskog fakulteta Univerziteta u Novom Sadu, Lidija Delić, viši naučni saradnik Instituta za književnost i umetnosti Marija Kleut, autorka komentara, i Petar V. Arbutina, izvršni direktor Glasnikovog Sektora za izdavanje knjiga.



Knjiga je publikovana u Lajpcigu 1732. godine, što znači da potiče iz vremena iz kojeg nema previše svedočanstava o Srbima, posebno ne onih koja nisu u neposrednoj vezi s vojnopolitičkim ciljevima, te je i starina čini značajnom. 



Najzad, istakao je Arbutina, poslužila je i kao predložak za neka savremena književna dela.



Podsetio je da su reč i pojam "vampir" jedina srpska reč koja je ušla u svetsku leksiku.



Dokumentovano i detaljno saopštenje o vampirima ili ljudskim krvopijama koji su se tih godina pojavili u Kraljevini Srbiji zanimljivo je štivo iz više razloga.



Ono pruža detaljan, prokomentarisala je dr Kleut, "opis verovanja u bića na granici dva sveta, ovostranog i onostranog, te se može smatrati etnografskim opisom ili bar izvorom za proučavanje srpskih običaja i verovanja. Istovremeno je svedočanstvo o susretu dve kulture: zapadnoevropske, oličene u austrijskim oficirima, i srpske, predstavljene kroz likove domaćeg stanovništva".



Kleut, koja je predavala narodnu književnost na Filozofskom fakultetu Univerziteta u Novim Sadu, kaže da je uvek zanimala predvukovska tradicija i zato je u Nemačkoj otišla u potragu za ovom knjigom. 



Ispostavilo se da su sačuvana samo dva primerka i to joj nisu dozvolili da iznese, ali je uspela da pronađe jedan primerak u okviru bivše Jugoslavije.



Kleutova je istakla da nije dovoljno pisala o austrijskim lekarima koji su fenomen vampirizma tumačili veoma objektivno i srpskog praznoverja da je vampirizam jedna realna pojava.



Priča o vampirima, tvrdi dr Kleut, potiče iz vremena kada je car Dušan zabranio spaljivanje mrtvih što je kod Srba bila tradicija još iz paganskih vremena, pa je tako nastalo verovanje u "nemrtve" koji nakon sahrane imaju sve osobine živih samo što se hrane ljudskoim krvlju.



Ona je pomenula jedan izveštaj austrijskog vojnog lekara koji je trebalo da spreči širenje kuge iz osvojenog dela Srbije u kome poručuje nadležnima u Beču da nije našla kugu ali da se suočio sa vampirima koje Srbi otkopavaju i ako utvrde da daje znake vampirizma onda ga porobodu glogovi kocem i spale.



Kraljica Marija Terezija je zbog širenja priča o vampirima po carevini jer su se navodno našli u Mađarskoj i Slovačkoj , izdala vampirski ukaz da se zabranjuje pominjanje vampira.